U malom ruskom selu Malojenisejskoe, poznatom po svojoj tišini i skladnom seoskom životu, živela je neobična figura Oleg Lavkin, čovek kojeg su meštani zvali “duh”. Rijetko je izlazio iz kuće, nije razgovarao s ljudima i živeo je gotovo nevidljivo.
- Njegova kuća, skrivena iza visoke ograde i obrasla korovom, nije odavala ništa neobično, ali iza tog zida odvijala se mračna priča koja će potresti čitavu zemlju.Lavkin je bio izolovan, zatvoren u svom svetu, bez posla i društvenog života. Komunicirao je samo s majkom, očuhom i ćerkom. Bio je poznat kao skupljač starog gvožđa, ali je posedovao moderno opremljen dom s tehnikom i brzim internetom. Uprkos svojoj povučenosti, niko nije slutio da bi mogao biti opasan.
Leta 2021. godine, u selo dolazi porodica sa 12-godišnjom devojčicom. Oleg počinje da je posmatra, verovatno i prati, i to traje gotovo mesec dana. Dana 31. jula, dok je devojčica vozila bicikl putem, Lavkin ju je presreo svojim crvenim motociklom. Nije bilo nikog u blizini, a Oleg ju je brzo odvukao u svoj dom. Iako je tvrdio da je sve bilo spontano, istraga je pokazala da je čitava akcija bila unapred planirana.
- U podrumu svoje kuće, Lavkin je pripremio tamnicu. Iskopao je rupu u zemlji – mračnu, vlažnu, bez svetla i ventilacije. Tamo je smestio devojčicu i rekao joj: “Živećeš sa mnom.” Da bi prikrio zločin, uzeo joj je odeću i ostavio je pored reke, kako bi izgledalo kao da se udavila. Policija je danima pretraživala reku, verujući da je dete nestalo u vodi.
Selo je ušlo u stanje panike. Pokrenuta je masovna potraga: policija, meštani i volonteri su danonoćno tragali. Lavkin se čak i sam priključio akciji, pretvarajući se da je zabrinut. Njegova majka je u međuvremenu davala protivrečne izjave. Na kraju je i sama posumnjala, kada je tokom pretresa rekla policiji: “Tražite na pogrešnom mestu.”
Pod sve većim pritiskom istrage, Lavkin 2. avgusta pušta devojčicu i beži u šume Altajske Republike. Devojčica je bila fizički nepovređena, ali u šoku. Po povratku, obratila se javnosti i zahvalila svima koji su učestvovali u potrazi. Njeno emocionalno obraćanje ostavilo je snažan utisak.
- Lavkin je uspeo da se krije deset dana, lutajući kroz šume koje je dobro poznavao, izbegavajući sela i naseljena mesta. U jednom trenutku, dok se skrivao u polju konoplje, policija je gotovo naletela na njega, ali je imao sreće i uspeo je da im promakne.Na kraju je uhvaćen u selu Kurota, u trenutku dok je plivao u reci. Uočio ga je lokalni ribar, koji je prepoznao njegovo lice sa poternica i odmah pozvao policiju. Lavkin je pokušao da se predstavi lažnim imenom, ali je kod sebe imao pasoš, koji je razotkrio njegov pravi identitet.
Sud ga je na kraju osudio na 20 godina zatvora za otmicu i zatočeništvo maloletnice. Ceo slučaj ostavio je dubok trag u lokalnoj zajednici i izazvao talas šoka u javnosti. Kako je čovek koji je izgledao bezopasno uspeo da prikrije takvu tamnu stranu, ostalo je pitanje koje i danas mnoge muči.U čitavoj tragediji, najdirljiviji trenutak bio je govor devojčice, koja se zahvalila svima koji su verovali i tragali za njom. Njena snaga i hrabrost, uprkos svemu što je prošla, ostali su simbol nade u jednoj mračnoj i zastrašujućoj priči.
