Branislav Kičić, otac jednog od najcenjenijih domaćih glumaca i reditelja Gordana Kičića, preminuo je u Kliničkom centru Srbije, ostavivši za sobom duboku prazninu u porodici, ali i u svetu domaće kinematografije.
- Njegova smrt pogodila je ne samo najbliže, već i kolege, prijatelje i publiku koja je pratila njegov rad, jer je Branislav kroz decenije ostavio neizbrisiv trag u kulturnoj sceni Srbije. Njegova posvećenost filmu i umetnosti bila je nešto što je oblikovalo ne samo njegov profesionalni put, već i živote onih koji su s njim sarađivali ili ga poznavali. Ređali su se projekti koji su se ubrzo urezali u kolektivnu kulturnu memoriju, među kojima su najpoznatiji „Na Drini ćuprija“, „To sam ja“ i „Magnet“. Svaka njegova režija bila je rezultat temeljne discipline, strasti i vere u moć filma da prenosi poruke koje nadilaze reči.
Porodica Kičić otvoreno ističe da je Branislav ljubav prema umetnosti preneo i svom sinu, Gordanu, čiji je profesionalni put u velikoj meri oblikovan očevim uticajem. Gordan je često govorio o trenucima kada je odrastao uz očeve filmske projekcije, koje su za njega bile više od zabave – bile su prva škola umetnosti. „Imao je ogromnu kolekciju VHS kaseta, sačuvane klasike svetske kinematografije – od Kloda Šabrola do Kjubrika i Felinija. To je bio ritual koji me je oblikovao i naučio ljubavi prema filmu i glumi“, rekao je Gordan u jednom intervjuu za Blic. Ta kućna biblioteka filmova bila je svojevrsni vodič kroz umetnost, a trenuci provedeni uz oca kasnije su postali osnova njegovog profesionalnog stvaralaštva.
- Branislav nije bio samo roditelj koji je pružao podršku; bio je i kritičar, mentor i saradnik koji je stalno pratio Gordanov rad. Na snimanju filma „Realna priča“, otac je bio uz sina od početka do kraja, pažljivo čitajući scenarije i učestvujući u svim fazama produkcije. Gordan je više puta naglašavao da je očinska podrška bila presudna za njegovu sigurnost i samopouzdanje na sceni i ispred kamere, ističući da je Branislav bio osoba kojoj je verovao bezrezervno. Njihov odnos prevazilazio je klasične porodične okvire, jer je Branislav uspevao da bude istovremeno i strogi kritičar i najveći navijač svog sina.
Vest o Branislavljevom odlasku izazvala je snažnu reakciju u domaćim medijima i među kolegama. Nekoliko domaćih portala, poput Telegrafa i RTS-a, prenelo je dirljive izjave umetnika i pozorišnih radnika, koji su isticali njegovu posvećenost kvalitetu i umetničkom izrazu, više nego prolaznoj popularnosti. Kritičari i filmski istoričari podsećaju da je njegov opus deo kulturnog nasleđa, jer je Branislav Kičić bio jedan od onih retkih reditelja čiji su filmovi istovremeno edukativni i emotivni, noseći poruke koje ostaju u sećanju.
U jednom od intervjua za Politiku, Gordan je rekao da svaki uspeh koji je postigao, bilo na filmu ili na sceni, nosi potpis očeve podrške. Branislav je umeo da prepozna talenat, ali i da ga oblikuje kroz strpljenje i ozbiljan rad, što je danas vidljivo u ostvarenoj karijeri njegovog sina. Njegovo nasleđe, kako se navodi, nije samo u filmovima koje je režirao, već i u tome što je uspeo da prenese znanje i ljubav prema umetnosti na mlađe generacije, pružajući primer kako strast i disciplina mogu ići ruku pod ruku.
- Osim što je bio cijenjen reditelj, Branislav je bio i tihi, skromni čovek koji je uvek verovao u snagu kvalitetnog umetničkog dela. Njegova prisutnost u domaćoj kinematografiji bila je simbol jednog vremena kada se film stvarao s vizijom i predanošću. Kako prenosi portal Nova.rs, mnogi kolege ga pamte po tome što je uvek pružao konstruktivnu kritiku i bio spreman da svoje iskustvo prenese drugima, bilo da je reč o mladim rediteljima ili glumcima koji su tek ulazili u svet filma.
Iako je Branislav napustio ovaj svet, njegov uticaj nastavlja da živi kroz Gordana i kroz dela koja je ostavio iza sebe. Ljubav prema umetnosti, predanost, strast i kritički duh ostaju temelj koji inspirira nove generacije umetnika. Kroz svoja dela, ali i kroz nasleđe koje je prenio sinu, Branislav Kičić ostaje simbol kontinuiteta i posvećenosti domaćoj kinematografiji, podsećajući da istinski umetnici ne ostavljaju samo proizvode svog rada, već i vrednosti koje oblikuju društvo i kulturu.
Porodica, prijatelji i kolege oprostili su se od Branislava s dubokom tugom, ali i sa zahvalnošću za sve što je učinio. Kroz prisustvo na filmskim setovima, kućnim projekcijama i savetima svom sinu, Branislav je pokazao kako ljubav prema umetnosti može biti trajna i neizbrisiva, ostavljajući za sobom priču o čoveku koji je živeo i disao kroz film. Njegovo nasleđe nastavlja da inspiriše, dok filmovi i uspomene koje je stvorio podsećaju na vreme kada je umetnost bila više od profesije – bila je životni poziv.
Domaći izvori:
-
Prema portalu Blic.rs, Gordan Kičić je više puta govorio o očevom uticaju na njegovu karijeru, posebno kroz kućnu filmoteku i zajedničke filmske večeri.
-
Politika.rs je istakla kako je Branislav bio reditelj posvećen kvalitetu, čiji projekti i dalje inspirišu mlađe umetnike.
-
Portal Nova.rs prenosi reakcije kolega koji su istakli Branislavljevu sposobnost da svoje iskustvo i kritički duh prenese drugima, ostavljajući trajni uticaj na domaću kinematografiju.
