Ljubav nije samo reč koju izgovaramo. Ljubav se pokazuje u načinu kako dodirujemo, slušamo, brinemo — u svemu onome što se ne mora reći, ali se jasno oseća. Prema rečima poznate ruske psihološkinje Ane Kirjanove, jedno “volim te” bez dela ne vredi ništa.
- U njenim knjigama i esejima, koje su prevođene na više jezika, ona jasno ukazuje na to da žene često ostaju u odnosima u kojima ljubavi zapravo nema — samo zato što im je rečeno da je ima.
Ne voli te, kaže Kirjanova, ako te ne grli spontano, ako ne pita kako si usred radnog dana, ako s tobom ne deli sitnice koje ga usrećuju ili rastuže. Ljubav ne zna za distancu, ona traži prisutnost, razmenu, iskrenost. Kada nestane dodira i nežnih pogleda, kada se razgovori pretvore u monologe, kada njegove reči više ne greju, već povređuju — tada ostaje samo senka onoga što je možda nekada bilo.
Blic Žena u jednom od svojih tekstova o emotivnim granicama prenosi slične stavove: “Žena se ne povlači jer je slaba, već jer više ne vidi smisao da se daje tamo gde je ne primećuju.” Isto tako i Kirjanova upozorava: ako se svakodnevno moraš boriti da te primeti, da te sasluša, da prizna tvoju vrednost — onda ne postoji ljubav, već potreba za kontrolom.
- Postoji suptilna, ali razorna razlika između muškarca koji te voli i onog koji te sputava. Onaj koji ne voli — stalno će nalaziti zamerke. Podsmevaće se tvojoj hrani, načinu na koji razmišljaš, kritikovaće tvoje odluke i stalno naglašavati da bi nešto bolje uradio sam. U takvom odnosu, žena ne raste, već se povlači. Ne razvija se, već vene. Jer ništa ne može više urušiti samopouzdanje od života sa čovekom koji te ne poštuje.
Lepota i zdravlje je ranije pisala o fenomenu “tihog emotivnog nasilja” u vezama, gde se osećaj nevoljenosti ne pokazuje pesnicama, već tišinom, sarkazmom, ili ignorisanjem. Kada moraš da moliš za ljubaznost, da se raduješ njegovim retkim dobrim danima kao čudu — tada ne živiš ljubav, već preživljavaš razočaranje.
Ana Kirjanova otvoreno poručuje: ako ti svaki tvoj pokušaj da daš sebe u vezi biva vraćen prezirom, podsmehom, ili tišinom — vreme je da priznaš sebi da to nije ljubav. Ne zato što želiš mnogo, već zato što zaslužuješ osnovno: poštovanje, nežnost, pažnju. Ljubav je bezbedno mesto, a ne bojno polje.
Posebno upozorava na rečenice poput: “Ti si kriva”, “Ne razmišljaš svojom glavom”, “To su gluposti”. Takve poruke ne dolaze iz ljubavi, već iz potrebe da se dominira. Ako partner uvek ima pravo, a ti moraš ćutati da bi izbegla raspravu — onda si u vezi sa sopstvenim poricanjem.
- RTS Život i zdravlje je objavio prilog o uticaju emocionalnog zanemarivanja na žene srednjih godina, ističući da se kod mnogih javlja psihosomatska iscrpljenost, nesanica i anksioznost upravo zbog dugogodišnjeg života u emotivno hladnim brakovima. “Žena koja nije voljena s vremenom postaje stidljiva, pogrbljena, zbunjena — jer u njoj nestaje osećaj vrednosti”, navodi Kirjanova.
Ne govori se ovde samo o velikim povredama, već o svakodnevnim kapima koje pune čašu tuge. Kada nema više prostora da se kaže kako se osećaš, kada se tvoje reči dočekuju podsmehom, kada te ljubav ne hrani, već ti oduzima snagu — tada, kako kaže Kirjanova, nastaje unutrašnji lom.
Nekada, taj lom ne boli odmah. Naviknemo se. Opravdavamo. Govorimo sebi: „Ima on i dobrih strana.“ Ali, ako se ti dobri trenuci broje na prste jedne ruke, a sve ostalo je bol, onda je vreme da se zapitaš — da li sam zaista voljena?
- Kirjanova ne savetuje instant raskide, niti poziva na osvetu. Njene reči su poziv na buđenje. Da se pogledamo u ogledalo i pitamo: Da li sam srećna pored njega? Ili sam samo navikla na tugu?
Ako želiš, mogu ti pripremiti i Instagram-friendly verziju ovog teksta uz citate Kirjanove za vizuale, kao i predlog haštagova. Treba li ti?
