U današnjem članku vam pišemo o tome kako prelazak na ljetno računanje vremena utiče na naš svakodnevni život i zdravlje, kao i na to kako se možemo pripremiti za ovu promjenu koja ponekad donosi više izazova nego što očekujemo.
Ove godine, kao i svake godine, dolazi trenutak kada pomjeranje sata postaje aktuelno, ali je važno znati kako se prilagoditi ovom sistemu koji traje već decenijama.
- Svake godine, prelazak na ljetno računanje vremena izaziva pažnju, a 2026. godina donosi raniji pomak u odnosu na prethodne godine. Iako je datum prelaska na ljetno vreme ostao isti – poslednja nedjelja u martu, ove godine to je 29. mart, dok je prošle godine datum bio 30. mart. Iako se čini da pomjeramo sat „ranije“, zapravo, ovo je samo rezultat toga što ove godine datum pada na nedelju koja je ranije nego prethodne godine. U mnogim evropskim zemljama, kao i u Bosni i Hercegovini, ovo pomeranje sata postalo je uobičajeno, ali se sve više postavlja pitanje koliko je zapravo korisno i opravdano.
Pomicanje sata uvedeno je iz praktičnih razloga koji su se odnosili na uštedu energije, jer su duži dani omogućavali smanjenje potrošnje električne energije za rasvjetu. Međutim, u današnjoj eri moderne tehnologije, LED rasvjeta i druge efikasnije energetske opcije, mnogi smatraju da je ova praksa postala zastarela. Evropska unija čak razmatra mogućnost ukidanja ove promjene, no do tada, važno je znati kako se pripremiti za ovaj prelazak i smanjiti negativan uticaj na organizam i svakodnevni život.
- Iako se radi o „samo jednom satu“, prelazak na ljetno računanje vremena može značajno uticati na naše telo i um. Mnogi ljudi primete pospanost, smanjenje koncentracije, a čak i promene raspoloženja. Ove promene mogu biti posebno izražene kod starijih osoba i djece, koji se teže prilagođavaju novom ritmu dana. Osim toga, telo mora da se navikne na novo vreme, što ponekad može zahtevati nekoliko dana, a to se manifestuje kroz nespretnost u svakodnevnim rutinama. Važno je imati na umu da to nije samo pitanje pomeranja sata, već i fiziološke prilagodbe organizma.
Kako bi prelazak na ljetno računanje vremena prošao što lakše, postoji nekoliko saveta za pripremu. Prvo, postepeno prilagođavanje spavanja može da pomogne organizmu da se polako navikne na novi ritam. Nekoliko dana pre promene, preporučuje se pomeriti vreme odlaska na spavanje i buđenja za 10–15 minuta ranije. Takođe, izbegavanje teških obaveza odmah nakon promene vremena može pomoći da se organizam oporavi i prilagodi. Drugi savet je da iskoristite jutarnje sunce – kratka šetnja ili otvoreni prozori ujutro mogu da pomognu organizmu da se lakše prihvati promene i da biološki sat brže postigne ravnotežu.
- Još jedan koristan savet je da proverite sve satove u domu i vozilu, jer su mnogi elektronski uređaji, kao što su budilnici, satovi u automobilima i kućanski aparati, koji zahtevaju ručno podešavanje, često zaboravljeni. Pored toga, važno je održavati redovan ritam obroka i fizičkih aktivnosti, kao i ograničiti stimulativne aktivnosti, kao što su korišćenje elektronskih uređaja neposredno pre spavanja. Budite strpljivi sa sobom, jer telu je potrebno nekoliko dana da se potpuno prilagodi novom vremenu.
Pomicanje sata može izazvati privremeni osećaj nelagode, ali uz pravu pripremu, prelazak može biti gotovo neprimetan. Umesto da se fokusiramo na „izgubljeni“ sat sna, možemo iskoristiti ovu promenu kao priliku da unapredimo svoje dnevne rutine, provedemo više vremena na svežem vazduhu i polako prilagodimo biološki sat. Prilagođavanje ljetnom računanju vremena nije samo pitanje kazaljki na satu – to je prilika da se posvetimo sebi, svom ritmu i zdravlju, te da omogućimo organizmu glatku tranziciju u duže i svetlije dane.
- Ovaj period promene vremena nas podseća da zdravlje i blagostanje nisu samo stvar rutine, već i svesnog prilagođavanja životnim promenama. Kako se prilagoditi vremenskim pomacima i izbegavati negativne efekte na zdravlje, postavlja i nova pitanja o tome koliko su dugoročne koristi pomeranja sata i da li su zaista neophodne u savremenom društvu.
Postoji mogućnost da se ova praksa ukine, jer mnogi smatraju da je zastarela u današnjem tehnološkom društvu, ali dok se ne donese konačna odluka, svakako treba da iskoristimo priliku da se pripremimo na promene i učinimo ove transitione manje stresnim za naš organizam. Na kraju, bez obzira na to da li ćemo se slagati sa pomeranjem sata, moramo se setiti da je naš unutrašnji biološki sat ono što nam zaista omogućava da funkcionišemo i da se osećamo dobro, a uz malo prilagodbe, moći ćemo da uživamo u dolasku dužih i svetlijih dana.
Za više saveta o prilagodbi na ljetno računanje vremena, možete posetiti sajtove kao što su Blic, Telegraf, i Vas Glas.
