Mnogi su već čuli izrazgusta krv, ali malo ko shvata koliko to stanje zaista može biti opasno. Kada je krv pregusta, njen protok se usporava, što povećava rizik od tromboze, moždanog udara, infarkta i drugih ozbiljnih komplikacija. Osobe koje imaju ovakvo stanje često nemaju simptome odmah, što dodatno otežava ranu dijagnozu.
- Jedan od faktora koji mogu izazvati ili pogoršati ovo stanje jeste oporavak od COVID-19 infekcije. Iako test pokaže da je osoba negativna i zvanično ozdravila, istina je da se prava borba u organizmu često tada tek započinje. Virus može ostaviti dugotrajne posljedice na krvne sudove i imunološki sistem, a jedna od njih je hiperkoagulabilnost, odnosno pojačano zgrušavanje krvi.
Posebno zabrinjavajuće je to što organizam, iako oslobođen virusa, nastavlja da se ponaša kao da je i dalje pod napadom. Imunološki odgovor ne prestaje, već ostaje aktivan, često bez jasnog uzroka. U tom procesu, organizam počinje da proizvodi više faktora zgrušavanja, što dovodi do stvaranja ugrušaka. Ovi ugrušci mogu blokirati krvne sudove i izazvati dramatične posljedice.
- Simptomi koji mogu ukazivati na to da je krv postala pregusta uključuju: iznenadne glavobolje, vrtoglavice, trnce u prstima i stopalima, kao i otežano disanje pri minimalnom naporu. Ti znakovi često nisu prepoznati na vrijeme, a kada se pojave, šteta je već načinjena.
Naizgled zdrava osoba, posebno ako je nedavno preležala virus, može razviti duboku vensku trombozu u nogama, plućnu emboliju, moždani udar ili srčani udar. Svi ovi ishodi dolaze naglo i bez upozorenja, upravo zbog toga što gusta krv ne pokazuje jasne simptome dok ne bude prekasno.
- Kako bi se ovakvo stanje na vrijeme prepoznalo, neophodno je obaviti specifične laboratorijske analize. Najvažniji među njima su koagulogram, D-dimer, kao i testovi PT i APTT, koji pokazuju koliko brzo krv stvara ugrušak. Visoke vrijednosti D-dimera često ukazuju na to da se u tijelu već formiraju mikrougrušci koji mogu migrirati ka vitalnim organima.
Oni koji su preležali COVID-19, starije osobe, pušači i hronični bolesnici, naročito treba da budu na oprezu. Preporučuje se da prate signale svog tijela, a u slučaju bilo kakvih simptoma kao što su umor, pritisak u grudima ili otežano kretanje, odmah se obrate ljekaru. Rana intervencija je ključna.
- Osim medicinske dijagnostike, važnu ulogu igra i prevencija. Prvi korak ka zdravijem krvotoku jeste hidratacija. Dnevno bi trebalo unijeti najmanje dvije litre vode kako bi krv zadržala optimalnu gustinu.Sljedeći korak je pravilna ishrana. Preporučuje se unos namirnica bogatih omega-3 masnim kiselinama poput ribe, oraha i lanenog sjemena. Takođe, povrće i voće bogato antioksidansima pomažu u smanjenju upalnih procesa koji pogoduju stvaranju ugrušaka. Namirnice kao što su borovnice, špinat, nar i brokoli spadaju među najkorisnije.
Treći ključni element je kretanje. Svakodnevna fizička aktivnost, makar u obliku šetnje, podstiče cirkulaciju i sprečava zadržavanje krvi u donjim ekstremitetima, što je jedan od faktora rizika za stvaranje ugrušaka.Istovremeno, važno je izbaciti štetne navike kao što su pušenje i pretjerana konzumacija alkohola, jer one direktno doprinose zadebljanju krvi i oštećenju krvnih sudova.
- Takođe, treba voditi računa o hroničnim stanjima kao što su visok pritisak, povišeni šećer i visok holesterol, jer i oni utiču na stanje krvotoka. Redovne kontrole i mjerenja ovih parametara su važan vid prevencije.U posebnim slučajevima, ljekar može prepisati antikoagulantnu terapiju, ali je izuzetno važno da se ona koristi samo pod medicinskim nadzorom. Nepravilna upotreba lijekova za razrjeđivanje krvi može izazvati ozbiljne komplikacije, uključujući unutrašnja krvarenja.
Sve ove mjere mogu pomoći da se spriječi tiha prijetnja koja dolazi sa gustinom krvi. Iako se ne vidi i često ne osjeti, hiperkoagulabilnost je stanje koje zahtijeva ozbiljnu pažnju. Posle virusa, tijelo se mora dodatno zaštititi – i upravo tu leži prava borba za zdravlje.
