Nakon burnog razdoblja porodičnih tenzija, Bojan Tomović, poznati pevač sa muzičke scene bivše Jugoslavije, ponovo se našao u psihijatrijskoj ustanovi, a razlozi za njegovu hospitalizaciju duboko su povezani s narušenim porodičnim odnosima.
- Ovaj put, stvari su otišle toliko daleko da je protiv njega izdata zabrana prilaska najbližim članovima porodice — majci i ujaku, sa kojima je ušao u ozbiljan sukob.Prema Bojanovim rečima, sve je kulminiralo u njihovom zajedničkom domu, kada je došlo do emotivno nabijenog incidenta. On tvrdi da je njegova majka, u trenutku besa, ugasila cigaretu u njegovoj čaši piva, što je u njemu izazvalo snažnu reakciju. U afektu, kako sam opisuje, polio je pivom i nju i ujaka, koji je istovremeno izgovarao, kako kaže, uvrede na račun njegovog pokojnog oca i dede. Emocije su bile pomešane sa besom, bolom i osećajem izdaje, pa se čitava situacija ubrzo otela kontroli.
Nakon incidenta, njegova majka i ujak pozvali su policiju, što je rezultiralo njegovim privođenjem i odvođenjem u pritvor. U skladu sa njegovom postojećom dijagnozom bipolarnog poremećaja, nadležne službe odlučile su da ga presele na odeljenje psihijatrije, gde trenutno prima terapiju litijumom i blagim elektrošokovima. Iz samog bolničkog okruženja, Bojan se oglasio i detaljno opisao šta se dogodilo, bez ustručavanja i sa izraženim osećajem povređenosti.
- Istakao je da je celokupni događaj za njega bio posebno bolan jer dolazi od strane najbližih. Ne krije da ima svoje greške i da ne može sebe opisati kao savršenog, ali ističe i da njegovi ukućani, prema njegovim rečima, godinama rešavaju nesuglasice kroz viku i sukobe. Iako je on sada proglašen jedinim krivcem, smatra da svi učesnici snose deo odgovornosti.
Posebno je ogorčen na svoju majku, koju opisuje kao osobu koja favorizuje njegovog brata, dok za Bojana i njegovog rođenog brata često koristi uvredljive izraze i omalovažavajuće komentare. Prema njegovim tvrdnjama, više puta je od nje slušao kako bi ga najradije smestila u dom za nezbrinutu decu, što ga je dodatno povredilo. U njegovim rečima oseća se tuga, ali i rezignacija — kaže da, iako želi svojoj porodici dug život, neće moći da im oprosti ovakvo ponašanje.
- Govoreći o svom mentalnom stanju, Bojan ne beži od istine. Otvoreno priznaje da se bori s bipolarnim poremećajem, i da je borba teška i neprestana. Nada se da će uz pomoć terapije uspeti da se psihički stabilizuje, a ono što mu daje snagu jeste muzika. Smatra da mu je umetnost oduvek bila utočište i nada se da će mu upravo povratak muzici pomoći da pronađe mir.
Dotakao se i figura iz prošlosti, napomenuvši da, da je njegov otac još uvek živ, situacija nikada ne bi eskalirala do ovih razmera. Oseti se iskrena žal zbog gubitka očinske figure, ali i uverenje da bi on bio jedina osoba koja bi mogla da ga razume i zaštiti.
- Uprkos teškim okolnostima i izolaciji, Bojan zadržava osećaj samosvesti. Svestan je svojih slabosti, ali i tuđih propusta. Njegova borba je dvostruka — jedna se vodi unutar njegovog uma, a druga u odnosima sa porodicom. Nada se da će vreme doneti razumevanje, ako ne i pomirenje, ali i da će uspeti da povrati kontrolu nad sopstvenim životom, udaljen od porodičnih tenzija koje mu narušavaju mentalno zdravlje.
Ovo iskustvo ga je, kako kaže, dodatno oblikovalo i navelo da razmisli o tome koga može nazvati porodicom. I dok prolazi kroz još jedan težak period, zadržava nadu da će doći dani kada će moći da živi mirnije, bez optužbi i tenzija, posvećen stvarima koje voli i ljudima koji ga prihvataju bez osude.
