U današnjem članku vam donosimo jednu jako bolnu priču koja nam govori o napuštanju i roditeljstvu.Naime dari se o ženi koja je nakon 60 godina pronašla svoju majku i saznala užasnu isttinu.
- Tokom 1950-ih godina, Grčka je bila pogođena teškom posleratnom krizom. Zemlja se oporavljala od razaranja u Drugom svetskom ratu, a potom i od krvavog građanskog sukoba. U takvom okruženju, duboko obeleženom siromaštvom, društvenim osudama prema samohranim majkama i nedostatkom socijalne sigurnosti, hiljade dece završavalo je u sirotištima ili – još gore – u rukama onih koji su od njihove sudbine pravili unosan posao.
U tom vremenu, brojni brakovi bez dece u Sjedinjenim Američkim Državama tražili su nadu u usvajanju. Jedan takav par bio je Džejms i Rut Forest, koji su 1950-ih usvojili osmomesečnu devojčicu iz atinskog sirotišta, bez puno informacija osim da joj je majka možda umrla na porođaju. Dali su joj ime Linda Kerol Forest, ne znajući da će decenijama kasnije ova devojčica otvoriti jedno od najmračnijih poglavlja grčke istorije.
- Usvajanja nisu bila slučajna ni sporadična. Organizovana su kroz mrežu sveštenika, advokata i posrednika u okviru organizacije POGO, preko koje je više desetina grčke dece stiglo u Teksas, naročito u San Antonio. Iako su zvanično prolazila kroz sud, mnoga od tih usvajanja bila su neetična i neregularna, uz novčane transakcije od nekoliko hiljada dolara po detetu – sume koje su tada predstavljale pravo bogatstvo.
Devojčica Eftihija, koja je postala Linda, imala je sreću da odraste u ljubavi. Bila je voljena, obrazovana i kasnije zasnovala svoju porodicu u Americi. Ipak, tokom godina u njoj je rasla želja da sazna istinu o svom poreklu. Nakon smrti svojih usvojitelja, pokrenula je potragu koja ju je 2017. godine dovela nazad u Grčku, i to pravo u naručje svoje biološke majke, Harikleje Nule, žene za koju je godinama verovala da je umrla.
- Taj susret bio je izuzetno snažan i emotivan. Nakon njega, Eftihija se posvetila pomaganju drugim ljudima koji su prošli kroz slične sudbine. Osnovala je organizaciju The Eftychia Project, čiji je cilj da besplatno pomaže usvojenim Grcima širom sveta da pronađu svoje biološke porodice. Zahvaljujući njenom radu, mnogi su uspeli da pronađu svoje korene, ponovo se povežu sa članovima porodice i dobiju odgovore koje su celog života tražili.
Procene govore da se između 4.000 i 5.000 dece grčkog porekla, najviše u SAD i Holandiji, danas nalazi u inostranstvu kao rezultat ovih usvajanja. Mnogi su, upravo zahvaljujući Eftihiji, uspeli da obnove izgubljene veze. Neki su pronašli roditelje, neki braću i sestre, a neki – kao Meril Dženkins ili Stiven Greter – otkrili su celu granu porodice koju nikada nisu poznavali.
- Nedavno je Grčka napravila važan korak prema istorijskoj pravdi. Odlukom Ministarstva unutrašnjih poslova, od maja 2025. usvojenim Grcima iz dijaspore omogućeno je da povrate državljanstvo. Oni koji su rođeni u Grčkoj, a usvojeni bez svoje volje, sada imaju pravo da se ponovo upišu kao građani Grčke. Dodatno, država je priznala i alternativne dokumente kao validne dokaze identiteta – matične knjige, krštenice, izveštaje iz sirotišta i druge zapise.
Ova borba za istinu uključuje i brojne istaknute pojedince, poput Gonde van Stin, profesorke na King’s Koledžu u Londonu, koja je pomogla mnogima da dođu do dosijea iz sirotišta, uključujući i Eftihiju. Tu je i Meri Kardaras, sama usvojena Grkinja, koja je osnovala inicijativu „Nostos for Greek Adoptees“ i napisala knjigu o traumatičnom iskustvu usvojene žene.
- Na ovom putu, svaka nova priča je i svedočenje o nepravdi, ali i znak nade. Ljudi koji su razdvojeni pre više decenija sada se susreću, često po prvi put, obasjani emocijama, suzama i osećajem da su konačno pronašli deo sebe. U svetu u kojem je identitet ključan za osećaj pripadnosti, ovi ljudi ne traže samo dokument – oni traže istinu, priznanje i ljudsku povezanost.
Priča o Eftihiji i svima koji je slede jeste priča o otporu tišini, o hrabrosti da se pogleda u prošlost i pronađe svetlo u najmračnijim delovima istorije. To je podsetnik da, uprkos vremenu i udaljenosti, koreni ne blede, već samo čekaju da budu pronađeni.
