Bekim Fehmiu, velikan jugoslovenskog glumišta i prvi glumac sa prostora bivše Jugoslavije koji je napravio zapažen iskorak i na Holivudsku scenu, tragično je okončao svoj život 15. juna 2010. godine.
Vest o njegovoj smrti ostavila je dubok trag ne samo među ljubiteljima filma i teatra, već i među običnim ljudima koji su decenijama pratili njegov stvaralački put. Njegova priča ostaje jedna od najpotresnijih i najdubljih svedočenja o uspehu, umetnosti i ličnoj borbi.
- Tog kobnog dana, Bekim Fehmiu je pronađen mrtav u svom stanu na Zvezdari u Beogradu. Imao je prostrelni ranac na glavi, a pored njega je ležao pištolj, legalno registrovan na njegovo ime. Zvanični izveštaji potvrdili su da se radilo o samoubistvu. Iako nije ostavio klasično oproštajno pismo, njegova porodica je naknadno otkrila da je iza njega ostao lični oproštaj, napisan mirnim tonom i urednim rukopisom. U tom tekstu, Bekim se tiho i dostojanstveno oprostio od svojih najmilijih.
Njegova supruga, Branka Petrić, bila je ta koja ga je pronašla. Opisala je trenutak kao nešto nestvarno – kako je prolazila kroz stan u potrazi za suprugom, pretpostavljala je da je možda u jednoj od dečjih soba, na terasi ili u dnevnoj sobi. Na kraju je stigla do radne sobe, gde se nalazila kućna biblioteka i računar. Tamo je zatekla Bekima, kako leži na otomanu, potpuno prekriven belim čaršavom. U prvi mah pomislila je da se odmara, pa ga je čak i kroz šalu pitala zašto se pokrio. Ali odgovor nije usledio.
U svom oproštajnom pismu, Fehmiu je pisao da ih voli, da je miran i da odlazi bez straha. Zamolio je porodicu da sve ostane diskretno, bez javnih saopštenja ili medijske pompe. Njegova želja bila je da njegov odlazak bude tih, baš kao što su bile njegove poslednje godine života. Njegova supruga kasnije je izjavila da mu je najveća uteha bila to što se nije plašio smrti i što je do poslednjeg trenutka zadržao dostojanstvo.
U mesecima koji su prethodili njegovoj smrti, Fehmiu je imao ozbiljne zdravstvene probleme. Doživeo je moždani udar, nakon čega je ostao delimično paralizovan. Gotovo u potpunosti se povukao iz javnog života. Retko je napuštao stan, a prema rečima članova porodice, čin samoubistva bio je promišljena i svesna odluka. Njegov kraj bio je tih, ali snažno simboličan.
- Nakon smrti, njegov telo je kremirano, a pepeo rasut u reci Bistrici kod Prizrena, mestu gde je Bekim proveo detinjstvo. To je bila njegova poslednja želja – da se oprosti sa životom na mestu koje je najviše voleo. Nije želeo javnu komemoraciju, niti veliku ceremoniju. Time je još jednom potvrdio svoj stav prema slavi i popularnosti: umetnost da, publicitet ne.
Karijera Bekima Fehmiua bila je briljantna. Bio je ikona jugoslovenskog filma, ali i prvi glumac iz ovog regiona koji je igrao u holivudskim produkcijama. Ostvario je značajne uloge i na pozorišnoj sceni, a posebno je bio poznat po svom odlučnom stavu da nikada ne pravi kompromis sa umetnošću. Kada više nije mogao da pronađe smisao u tadašnjoj političkoj i kulturnoj klimi, povukao se iz glume 1987. godine – u tišini, kao i što je otišao sa ovog sveta.
Njegova smrt ostavila je neizbrisivu prazninu u umetničkoj zajednici. Ipak, njegov život i delo nastavljaju da inspirišu nove generacije umetnika i stvaralaca. Njegova borba, odluke i dostojanstveni način na koji je proživljavao i uspehe i padove, predstavljaju lekciju o tome kako ostati veran sebi, čak i kad to znači okrenuti leđa svetlima pozornice.Bekim Fehmiu zauvek ostaje simbol glumačke veličine, ali i ljudske hrabrosti. Njegov tihi odlazak možda jeste kraj jedne epohe, ali njegov trag u kulturi i dušama ljudi ostaje neizbrisiv.
