Godinama je u javnosti kružila priča da se Seka Sablić i Bora Todorović nisu obraćali jedno drugom čak tri decenije. Mit o njihovoj navodnoj svađi nastao je još početkom osamdesetih, tokom snimanja antologijskog filma „Maratonci trče počasni krug“ Slobodana Šijana.
- Film je već odavno zauzeo kultno mesto u jugoslovenskoj kinematografiji, pa su i legende koje su pratile njegovu ekipu dodatno dobijale na težini.
Prema usmenim prepričavanjima, sukob je izbio tokom snimanja jedne scene kada je Bora, u maniru improvizacije, navodno otišao dalje od onoga što je scenarijem bilo predviđeno. Publika i pojedini mediji tvrdili su da je Seku to iznenadilo, pa i šokiralo, što je dovelo do burne reakcije na setu. Govorilo se da su pale teške reči, da se atmosfera naglo zategla i da od tog trenutka glumci nisu želeli da razgovaraju. U javnosti se učvrstilo verovanje da je reč o ozbiljnom sukobu koji je trajao decenijama, sve dok se navodno nisu pomirili pred kraj Borinog života.
- Međutim, sama Seka Sablić više puta je isticala da se iza tog mita ne krije istina. „Nikada se na Boru nisam naljutila“, rekla je u jednom intervjuu, naglašavajući da su bili bliski i van posla, te da su znali da provode vreme zajedno sa Gagom Nikolićem, ploveći Savom i družeći se izvan scene. Njena izjava posebno je dobila emotivnu težinu kada je otkrila da ju je Borin sin Žika pitao da li je zaista bila ljuta na njegovog oca. „Najviše me je pogodilo to pitanje. Odgovorila sam mu da nije bilo nikakve ljutnje, niti sukoba. Ljudi tokom života idu različitim putevima – posao, porodica, obaveze – i tako se desilo i nama. Ali mi nikada nismo bili u svađi.“
Na taj način, Sablić je stavila tačku na višedecenijsku glasinu. Odbacila je mit o razdoru i pokazala da između nje i Bore nikada nije bilo neprijateljstva, već samo životnih okolnosti koje su ih razdvojile. Iako su mediji godinama raspirivali priče o njihovom navodnom sukobu, istina je bila mnogo jednostavnija – postojalo je međusobno poštovanje i naklonost, kakvi i priliče umetnicima koji su zajedno obeležili jedno zlatno doba domaće kinematografije.
- Priča o Seki Sablić i Bori Todoroviću još jednom podseća koliko su legende i tračevi često daleko od stvarnosti. Njihov odnos, umesto neprijateljstva, nosio je toplinu, sećanja i kolegijalnu bliskost. A možda je upravo to i najveća vrednost koju publika može da ponese – spoznaja da iza kulisa, izvan scena i filmova, stoji ljudskost koja prevazilazi mitove.
