U današnjem članku vam pišemo o tome kako komunikacija između roditelja i deteta može biti puno složenija nego što se na prvi pogled čini.
Često, iz najbolje namere, roditelji govore rečenice koje mogu biti shvaćene potpuno drugačije nego što su ih zamislili. Psiholozi upozoravaju na važnost pažljivog biranja reči, jer svaka rečenica može imati dugoročne efekte na emocionalni razvoj deteta. Iako roditelji žele najbolje za svoju decu, ponekad ne primete da njihove reči mogu izazvati nesvesne negativne efekte.
- Jedna od najčešćih rečenica koju roditelji izgovaraju je „Ponosim se tobom.“ Na prvi pogled, ova rečenica deluje kao pohvala, ali psiholog Karl Pikard savetuje da nije dobro koristiti ovu frazu, jer ona može staviti na dete odgovornost za roditeljski ponos. Dete može osećati pritisak da mora ispuniti visoka očekivanja roditelja kako bi zaslužilo ponos. Umesto toga, bolje je reći „Drago mi je zbog tebe“, jer time ne samo da iskazujemo podršku, već i naglašavamo radost zbog njihovih postignuća, bez postavljanja uslova.
Druga rečenica koju mnogi roditelji koriste je „Ne brini, sve će biti u redu.“ Iako roditelji žele da umire svoju decu, psihološkinja Suzan Njuman upozorava da ovakve reči mogu minimizirati ozbiljnost detetovih briga. Deca koja su uznemirena ne bi trebalo da budu umirena sa opuštajućim, ali neodređenim rečima. Bolje bi bilo reći „Mama i tata će uvek biti uz tebe i napravićemo plan za slučaj opasnosti“, jer to pruža detetu osećaj sigurnosti i zaštite, kao i jasnoću o tome šta roditelji mogu učiniti da ih zaštite.
- Kada deca plaču, roditelji često kažu „Ne plači.“ Međutim, ovo može biti štetno jer im šalje poruku da njihova osećanja nisu prihvaćena. Pomozite deci da razumeju i izraze svoja osećanja umesto da ih potiskuju. Umesto da im kažete da ne plaču, recite „Znam da si tužan i u redu je plakati. Svi ponekad treba da puste emocije na površinu.“ Ovakav odgovor pomaže detetu da se oslobodi stresa i prepozna da je normalno osećati emocije.
Kada roditelji žele da pohvale dete, često koriste frazu „Svaka čast.“ Međutim, prema psihološkinji Suzan Njuman, ovakve pohvale postaju više pozadinska buka nego korisna motivacija. Umesto toga, bolje je naglasiti kako je dete postiglo nešto, čime se pomaže detetu da prepozna vrednost svog truda i napora. Na primer, ako je dete dobilo dobar rezultat u školi, možete reći „Mora da si se baš trudio/la“. Ako je dete pobedilo na utakmici, možete pohvaliti njegovu tehniku, a ako je nacrtalo sliku, pitajte ga „Zašto si odabrao te boje i oblike?“ Ovaj način pohvale naglašava proces i trud, što je važnije za izgradnju samopouzdanja nego samo postignuće.
- U odnosu sa starijom decom, često se koristi rečenica „Treba da budeš primer bratu/sestri.“ Međutim, ovo može izazvati ljubomoru i nezadovoljstvo, jer starija deca mogu osećati da ne dobijaju dovoljno pažnje. Dr. Ketrin Kerski savetuje da umesto toga, pohvalite starije dete, naglašavajući njihovu ulogu kao uzora, kao što je na primer „Brat se ugleda na tebe, ti si dobar uzor.“ Na ovaj način se izbegava nesigurnost, a starije dete se oseća priznato za svoja postignuća, bez poređenja sa mlađim detetom.
Kroz sve ove promene u komunikaciji, roditelji mogu razviti zdraviji odnos sa svojom decom, koji je zasnovan na poštovanju, razumevanju i emocionalnoj sigurnosti. Umesto da decu stavljamo pod pritisak, dajemo im prostora za razvoj i samostalnost, a istovremeno ih učimo kako da izražavaju svoje emocije i postignuća na pozitivan način. Komunikacija je osnova svakog kvalitetnog odnosa između roditelja i deteta, a ovakvi mali pomaci mogu napraviti veliku razliku u njihovom emocionalnom i psihološkom razvoju.
