U daanšnjem članku vam donosimo nekoliko zanimljivosti šta se to dešava nha poznatom brodu Kruzeru, jer nije sve onako bajno kako se čini i kako nama to izgleda.U svetu gde je izgled često glavna mera vrednosti, Helena Beriman iz Londona odlučila je da potpuno promeni svoj život i pronađe slobodu na neočekivanom mestu kao konobarica na nudističkoj plaži u Španiji.
- Njena priča je svedočanstvo o hrabrosti, oslobađanju od društvenih normi i učenju da se voli sopstveno telo.Kada je Helena, koja danas ima 47 godina, prvi put kročila na nudističku plažu, učinila je to iz radoznalosti, ali i zbog ljubavi prema svom suprugu. On je godinama živeo u skladu sa filozofijom života bez odeće i želeo je da je upozna sa tim načinom postojanja. Nije mogla ni da zamisli da će joj ta odluka promeniti tok života i dovesti je do posla koji će je učiniti ispunjenijom nego ikada pre.
– U početku mi je bilo neprijatno. Imala sam utisak da svi gledaju u mene, analiziraju i komentarišu moje telo. Ali vrlo brzo sam shvatila da je stvarnost potpuno drugačija. Na takvom mestu ljudi su neverovatno opušteni. Nikoga ne zanimaju ni bore, ni celulit, ni telo koje više nije kao u mladosti. To mi je otvorilo oči i pomoglo da zavolim taj svet – iskreno priča Helena.
Do posla je došla zahvaljujući prijatelju koji je već radio u naturističkom kampu nedaleko od jugozapadne obale Španije. Jedini uslov za zaposlenje bio je da svi radnici moraju da se prilagode filozofiji mesta – odeća nije dozvoljena, osim kecelje koju nose iz higijenskih razloga.
– Prvi put kada sam obukla kecelju, osećala sam se potpuno ranjivo, jer ispod nisam imala ništa. Bilo mi je čudno da služim goste u tom stanju. Trebalo mi je nekoliko dana da se naviknem na osećaj da nosim tacne bez odeće. Međutim, kada sam shvatila da me niko ne gleda kao seksualni objekat, počela sam da se drugačije odnosim prema svom telu. Prestala sam da ga doživljavam kao “problematično” i počela sam da ga volim – priznaje Helena.
Ipak, iako je atmosfera na plaži uglavnom prijateljska i ljudi poštuju granice, priznaje da postoje i neprijatne situacije:
– Neki muškarci, naročito mlađi ili oni koji prvi put dolaze na nudističku plažu, ne uspeju da kontrolišu uzbuđenje. Ponekad sede sa prekrštenim nogama, skrivaju se peškirom ili jednostavno legnu na stomak pravdajući se vrućinom. To je retkost, ali se dešava – priča ona uz osmeh.
Jedan od najneugodnijih trenutaka dogodio se kada je posluživala espresso gostu koji nije ni pokušao da prikrije svoje stanje.
– Pogled mi je slučajno pao ispod stola i bila sam zatečena. Samo sam mirno rekla: “Želite li dodatni peškir?” Diskrecija je na ovakvim mestima ključna. Nema potrebe ni za dramom, ni za ignorisanjem očiglednog – objašnjava Helena.
Ona ističe da je najveća zabluda ljudi koji nikada nisu iskusili naturizam uverenje da golotinja automatski znači seksualnost.
– To je potpuno pogrešno. Nije u pitanju nikakav erotski kamp. Ljudi su goli jer žele da budu slobodni, a atmosfera je pre svega porodična i opuštena. Često dolaze stariji parovi, porodice sa decom i niko ne flertuje niti vas posmatra kroz prizmu tela. Ljudi vas gledaju u oči i razgovaraju sa vama – naglašava ona.
Po njenom mišljenju, svaka osoba bi bar jednom u životu trebalo da proba da skine ne samo odeću, nego i teret srama i kompleksa koji često nosimo.
– Prava sloboda dolazi kada se oslobodite uverenja da morate da izgledate savršeno da biste bili prihvaćeni. Shvatite da vaše telo nije neprijatelj, već vaš dom. Tada počinjete da ga cenite i volite – kaže Helena.
Danas je zahvalna na iskustvu koje joj je promenilo život. Naučila je da žena može biti lepa i samouverena čak i bez šminke, filtera, garderobe i svih “štitova” koje inače koristimo da bismo prikrili ono što smatramo manama.
– Na ovakvim mestima naučite kako da prihvatite i sebe i druge – onakve kakvi jesu. A ako se nekome dogodi da mu prorade hormoni, to je sasvim ljudsko. Bitno je samo znati kako da se u tim situacijama ponašate – zaključuje Helena.
Njena priča inspiriše mnoge da razmisle o tome šta znači prava sloboda i koliko daleko možemo stići ako skinemo ne samo odeću, nego i ograničenja koja nam nameće društvo.
