U današnjem članku vam donosimo jednu jako intersantnu priču koja se dogodila u Srbiji.U mnogim takvim sredinama demografska slika je zabrinjavajuća mlade žene odlaze u gradove radi obrazovanja i boljih prilika, dok muškarci ostaju na imanjima i u porodičnim kućama, često sami, bez mogućnosti da formiraju porodicu.
- Da, upoznat sam s informacijama koje kruže o agencijama u Srbiji koje, za određenu novčanu naknadu (navodno između 3.000 i 5.000 evra), posreduju pri brakovima sa ženama iz Albanije. Ova pojava nije nova, a poslednjih godina je sve više prisutna u javnosti, posebno u kontekstu ruralnih područja Srbije, gde se muškarci suočavaju s ozbiljnim problemima u pronalaženju partnerki koje su spremne da žive na selu.
U tom kontekstu, neki se odlučuju na međunarodne brakove, koji ponekad nastaju uz pomoć posrednika, pa i agencija, legalnih ili „na granici legalnog”.Jedan od poznatijih slučajeva koji je dopro do šire javnosti jeste priča porodice Timotijević iz Gornjeg Ojkova, gde se Radosav oženio Albankom, koja je prihvatila život na selu, promenu imena, te rodila troje dece. Iako se na početku suočila s kulturnim i jezičkim razlikama, Zorica (nekadašnja Lajtiha) se, prema rečima supruga, brzo uklopila u seoski život, učestvovala u svim obavezama i postala stub porodice.
- Radosav priznaje da mu je bilo teško pronaći ženu među devojkama iz Srbije koje nisu bile zainteresovane za seoski način života. Nije bilo pitanje fizičkog izgleda ni materijalnog stanja, već jednostavno nedostatak želje da se živi i radi na selu. Uprkos tome, on izražava razumevanje za njihov izbor, ne osuđujući nikoga, već pokušavajući da shvati različite životne prioritete.
Ovakvi brakovi nisu bez kontroverzi. Na društvenim mrežama i forumima, mogu se pronaći i pozitivna iskustva, gde se brakovi pretvore u skladne porodične zajednice, ali i negativna svedočenja, uključujući neslaganja, kulturološke barijere ili čak zloupotrebe – s obe strane. Pitanje legalnosti i etičnosti posredovanja u ovakvim brakovima, posebno kada uključuje novčanu nadoknadu, otvara dileme: gde je granica između pomoći i trgovine brakovima?
- Poseban izazov predstavljaju i jezik, integracija, pravni status i društveni pritisci. Neki parovi uspevaju da ih prevaziđu, dok drugi ne. No, tamo gde postoji iskrena volja, razumevanje i međusobno poštovanje, ovakvi brakovi mogu funkcionisati, što potvrđuju i priče poput one iz porodice Timotijević.
Ono što se ne može zanemariti jeste šira društvena i ekonomska pozadina cele priče. Sve veći broj praznih kuća, zapuštenih sela i starenje ruralne populacije ukazuje na sistemski problem, koji brakovi sa strankinjama ne mogu sami rešiti. Oni mogu biti lična rešenja, ali dugoročno, potrebne su ozbiljne mere podrške za oživljavanje sela i motivaciju mladih da ostanu u svojim sredinama.
- Zaključno, da – fenomen sklapanja brakova sa Albankama u Srbiji postoji i razvija se u okviru šire socijalne dinamike. U tom procesu postoje i srećne i teške priče, i kao društvo, važno je da ih razumemo bez predrasuda, ali sa kritičkim pogledom na uzroke i posledice.
