Danas vam donosimo jednu tužnu priču diječaka koji se rodio sa pola lica .Priča o Jahji El Žabaliju je zaista neverovatna i inspirativna. Rođen bez očiju, nosa i vilice, Jahja je odrastao u izolaciji, skriven od pogleda sveta, dok su mu roditelji nosili tugu zbog njegovih teških deformacija. Međutim, njegova sudbina je zauvek promenjena zahvaljujući hrabrosti i posvećenosti ljudi koji nisu želeli da ga ostave bez pomoći.
- Godine 2014. priča o Jahji postala je poznata širom sveta, kada je otac njegovog prijatelja odlučio da podeli apel za pomoć putem društvenih mreža. Fatima Baraka, žena marokanskog porekla koja je živela u Australiji, čula je za njegovu situaciju i odlučila da mu pomogne. Put je započeo kontaktiranjem dr Tonija Holmsa, renomiranog hirurga iz Melburna, koji je odlučio da pokuša da spasi Jahjin život, iako je njegov slučaj bio izuzetno složen.
Jahja je u Australiju došao sa samo tri godine i prošao kroz brojne medicinske preglede. Operacija je bila vrlo rizična jer su kosti njegovog lica bile potpuno nerazvijene. Uprkos tome, tim lekara je odlučio da pokušaju sa rekonstrukcijom.
U decembru 2014. godine, operacija je počela. Iako je planirana da traje osam sati, zahvat je produžen na neverovatnih 18 sati zbog složenosti. Kosti su pažljivo povezivane, nos je rekonstruisan od kože, a lekari su morali da rade sa izuzetnom preciznošću, jer su postojali veliki rizici. Jahja je izgubio dosta krvi, ali njegov organizam je izdržao, i operacija je bila uspešna.
- Kada je Jahja probudio, njegovi roditelji su prvi put videli nadu u njegovom licu. Iako je bio podvrgnut mnogim izazovima, njegovo prvo „hvala“ svima u bolnici bilo je trenutak koji je dirnuo sve prisutne.
Danas, sa 13 godina, Jahja vodi život kakav je ranije bio nezamisliv. Iako je još uvek na putu ka potpunoj rekonstrukciji, već je postigao nevjerojatan napredak, naučio je da hoda i izražava emocije. Njegovi roditelji sada ponosno govore o svom sinu i raduju se njegovoj budućnosti.
Ova priča je duboko emotivna i dokaz da, uz pomoć dobrih ljudi, hrabrosti i napretka u medicini, čak i najsvetlije sudbine mogu biti preokrenute. Jahjin život je svetli primer nade i dokazuje da bez obzira na teškoće, uz ljubav i podršku možemo stvoriti pravo čudo.
BONUS TEKST
Priča o mogućem “slomu” ljudske civilizacije koja se temelji na proračunima i modelima MIT-a iz 1972. godine zaista je zabrinjavajuća, ali i fascinantna. Koristeći tadašnje računarske tehnologije, naučnici su pokušali da predviđaju trajanje društvenih, ekonomskih i ekoloških sistema, uzimajući u obzir faktore poput rasta stanovništva, potrošnje resursa i ekoloških ograničenja. Prema njihovim proračunima, ako nastavimo sa sadašnjim tempom rasta i potrošnje, mogli bismo doživeti ozbiljan kolaps civilizacije sredinom 21. veka.
- Iako je inicijalna studija izazvala mnogo skepticizma i podsmeha kada je objavljena, kasnija istraživanja, poput onih iz 2009. godine, pokazala su da su originalni modeli bili izuzetno tačni, čak i mnogo godina nakon što su prvi put izneseni. To znači da su neki od ključnih faktora, kao što su opadanje prirodnih resursa, neodrživa proizvodnja i potrošnja energije, kao i prekomerni rast stanovništva, zapravo doveli do ozbiljnih dugoročnih problema na globalnom nivou.
Iako se tehnologija i društvo razvijaju, i dalje se suočavamo s pitanjem kako će naši ekonomski i ekološki sistemi funkcionisati u budućnosti. Ovaj scenario pokazuje koliko su važne održive prakse, odgovorno upravljanje resursima i dugoročno planiranje. S obzirom na sve izazove s kojima se suočavamo, uključujući klimatske promene, iscrpljivanje resursa i globalnu nejednakost, važno je da ne ignoriramo ove upozoravajuće znakove, jer bi posledice mogle biti ozbiljne ako se ne preduzmu odgovarajuće mere.
- Takođe, napredak veštačke inteligencije može pružiti nova rešenja za ove globalne izazove, ali samo ako se primeni u pravcu održivog razvoja.
