U današnjem članku, istražićemo duboko ukorenjene društvene i ekonomske izazove u Tadžikistanu, koji su povezani sa poligamijom, migracijom i životnim uslovima žena u ovoj centralnoazijskoj zemlji.
Iako je poligamija u Tadžikistanu zvanično zabranjena, praksa pokazuje da mnogi muškarci, posebno oni koji odlaze na rad u Rusiju, i dalje sklapaju brakove sa više žena. Ovo stvara ozbiljne društvene probleme, jer žene koje ostanu kod kuće često nemaju kontrolu nad svojim životima, dok im ekonomska situacija postaje neizvesna i teško održiva.
- Sara Kušraktova, mlada žena iz Tadžikistana, verovala je da je pronašla ljubav svog života kada je upoznala muškarca iz svoje domovine dok je boravila u Rusiji. On je delovao kao savršen partner – pažljiv, duhovit i uspešan. Međutim, ubrzo je otkrila šokantnu istinu: njen partner je već bio u braku sa četiri žene u Tadžikistanu. Jednu od njih je zanemarivao, uskraćujući joj intimne odnose, dok su se preostale tri žene međusobno sukobljavale. Iako su sve žene prihvatile svoju sudbinu, Sara nije mogla da poveruje u ono što je saznala. Njeno iskustvo postalo je simbol duboke ukorenjenosti poligamije u društvenim normama Tadžikistana.
Sličnu dilemu doživljava i Umeda Kušraktova, koja je u vezi sa muškarcem koji je već u braku sa dve žene. Iako joj je ponudio brak, Umeda se oseća nesigurno, jer je svesna da bi u tom slučaju postala samo jedna od mnogih žena u njegovom životu. Zanimljivo je da je njegov sin, koji ima 11 godina, već svestan postojanja drugih žena, dok druga supruga, koju je upoznala, nije znala za vezu svog muža sa Umedom. Ova situacija jasno ukazuje na to koliko je poligamija duboko ukorenjena i normalizovana u svakodnevnom životu ljudi u Tadžikistanu.
Iako je poligamija zabranjena Krivičnim zakonom u Tadžikistanu, stvarnost je takva da mnogi muškarci u zemlji i dalje krše ovaj zakon. Razlog za to leži u patrijarhalnim normama koje i dalje dominiraju društvom. Kako bi prikrili svoju praksu, mnogi muškarci se odlučuju za neformalne brakove i verske ceremonije koje nisu zakonski priznate, ali im omogućavaju da žive sa više žena.
Zakon se često ne primenjuje strogo, jer su kazne za takve postupke minimalne, što omogućava da ova praksa ostane neotkrivena. Žene u takvim brakovima često nisu ni svesne da imaju konkurentkinje, jer brakovi nisu zvanično registrovani. U ruralnim područjima, muškarci često imaju žene i decu, dok u gradovima započinju paralelne veze sa drugim ženama. Žene se plaše da bilo šta spomenu, jer strahuju da bi njihov muž mogao da ih napusti i oženi drugu ženu, čime bi broj žena u njegovom životu još porastao.
- Jedan od ključnih faktora koji podstiče poligamiju u Tadžikistanu je velika migracija radne snage u Rusiju. Svake godine, oko 1,5 miliona ljudi iz Tadžikistana migrira u Rusiju u potrazi za poslom. Mnogi od tih migranata ne vraćaju se kući godinama, često započinjući nove veze dok su daleko, ostavljajući svoje žene i decu bez ekonomske pomoći. Ove žene, poznate kao “slomljene udovice”, dugo čekaju povratak svojih muževa, dok svakodnevno doživljavaju nesigurnost u domovini.
Ekstremna ekonomska zavisnost od muževa, duboko ukorenjena u tradiciji, čini ih izuzetno ranjivim kada ostanu bez izvora prihoda. Često se dešava da migranti prestanu slati novac, što žene dovodi do ozbiljnih finansijskih problema. Mnoge žene, koje su već imale decu pre nego što su ih njihovi muževi napustili, sada se moraju snalaziti za opstanak, bilo radeći kao krojačice, učiteljice ili čak migrirajući u Rusiju kako bi obezbedile egzistenciju.
Vlada Tadžikistana je prepoznala žene koje su napustili muževi kao socijalno ugroženu grupu i pokušava da im pruži određenu podršku. Postoji i sporazum sa Rusijom o obaveznoj isplati alimentacije za decu, ali u praksi mnogi migranti rade “na crno”, što otežava sprovođenje tih zakona. Iako se formalno smatra da žene čine 75% radne snage sa srednjim obrazovanjem u Tadžikistanu, mnoge od njih nemaju ni osnovnu priliku da se samostalno izdržavaju. U nekim slučajevima, ako su deca odrasla ili mogu da se brinu o sebi, “slamene udovice” pokušavaju da nađu posao i obezbede sebi osnovnu egzistenciju. Neke žene odlučuju da odu u Rusiju kako bi poboljšale svoj život, ali to nije uvek moguće, jer žene u Tadžikistanu i dalje imaju ograničene mogućnosti da napuste svoju domovinu.
Zaključak je da, uprkos zvaničnoj zabrani, poligamija ostaje duboko ukorenjena u svakodnevnom životu Tadžikistanaca. Migracija radne snage, zajedno sa ekonomskim problemima i patrijarhalnim normama, stvorila je složenu društvenu situaciju u kojoj žene, suočene sa ogromnim socijalnim i ekonomskim izazovima, ostaju bez podrške i prava. Zakonodavne promene i bolja zaštita prava žena neophodni su kako bi se poboljšala situacija i stvorili uslovi za veći socijalni i ekonomski napredak žena u Tadžikistanu.
