Nakon smrti Saše Popovića, dugogodišnjeg kreativnog direktora Grand produkcije, javnost je ostala potresena ne samo gubitkom muzičkog vizionara, već i interesovanjem za sudbinu njegove porodice.
- Preminuo je početkom marta 2025. godine, posle duge borbe sa teškom bolešću, ostavivši iza sebe suprugu Suzanu Jovanović i porodicu koja je svih godina bila njegova najveća podrška.Suzana, koja je i sama poznata folk pevačica, bila je uz Sašu tokom cele njegove karijere, ali se poslednjih godina više posvetila porodici nego javnim nastupima. Njena odluka da se povuče iz fokusa medija bila je svesna – želela je stabilan dom i podršku mužu, dok se on posvetio vođenju Grand produkcije, najuticajnije muzičke kuće u regionu. Njihov brak oduvek je bio na glasu kao stabilan, skladan i pun poštovanja.
Sašinom smrću, pitanje finansijske sigurnosti porodice logično se postavilo. Suzana, kao njegova zakonska supruga, ima pravo na porodičnu penziju, što je propisano zakonom o socijalnoj zaštiti. Budući da je napunila 53 godine, ispunjava uslove za korišćenje tog prava u budućnosti, kada bude podnela zahtev za ostvarivanje penzije.
- Iako se mnogima može učiniti da porodična penzija javne ličnosti kao što je bio Popović donosi luksuz, istina je daleko skromnija. Saša je jednom prilikom izjavio da njegova mesečna penzija iznosi oko 102.000 dinara, što je koristio za pokrivanje osnovnih životnih troškova. “Od te penzije platim struju, gas, porez na imovinu, hranu, deo za kućnu pomoćnicu, i kad sve to poplaćam, ostane mi za krem bananice i dve žvake”, rekao je tada kroz smeh, pokazujući kako se ni poznati ne izuzimaju iz borbe sa svakodnevnim troškovima.
Uprkos brojnim godinama rada u zabavnoj industriji, Popović nije živeo raskošno kao što se često pretpostavljalo. Njegov rad, naročito na emisijama poput Zvezde Granda, bio je intenzivan i neprekidan, ali je znao da novac ulaže mudro i stabilno, često prioritet dajući budućnosti svoje porodice.
- Za Suzanu Jovanović, penzija koju će naslediti neće predstavljati bogatstvo, ali će biti važan stub sigurnosti, posebno jer je veliki deo svoje karijere stavila po strani da bi bila uz porodicu. Njena odluka da se povuče iz sveta estrade bila je motivisana željom da pruži mir, stabilnost i ljubav svom domu, što je često bio razlog divljenja među kolegama, ali i predmet kritike od strane onih koji su očekivali više iz njenih muzičkih potencijala.
Međutim, istina je da Suzana nikada nije tražila svetla reflektora. Uživala je u svakodnevici sa Sašom i decom, a njihova porodica važila je za jednu od najskladnijih na domaćoj sceni. U trenucima bolesti, bila je Popoviću oslonac, i njegova poslednja izjava o penziji zapravo oslikava skromnost i realnost sa kojom su oboje pristupali životu.
- Danas, kada Saše više nema, ostaje sećanje na njegov rad, doprinos muzičkoj sceni, ali i njegovu duhovitost, skromnost i porodične vrednosti. Suzana je odlučna da nastavi dalje, verovatno i uz povremene nastupe, ali njena glavna misija i dalje ostaje – očuvanje porodične stabilnosti i vrednosti koje su gradili zajedno.
Njihova priča služi kao podsetnik da ni veliki uspeh ne znači automatski luksuz, i da i najpoznatiji prolaze kroz životne izazove poput svih drugih. Iako je porodična penzija zakonsko pravo, ona u ovom slučaju nosi i emocionalni teret, jer je deo života koji više ne može biti vraćen.
- U godinama koje dolaze, nasleđe Saše Popovića ostaće vidljivo kroz emisije koje je stvorio, umetnike koje je lansirao, i porodicu koju je voleo. A Suzana Jovanović, sada kao stub doma, nastaviće da čuva uspomenu na njega i vodi porodicu kroz naredne izazove, oslanjajući se i na ono malo sigurnosti koju porodična penzija može da pruži.
