Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika – Silazak Svetog Duha na apostole, poznat i kao Duhovi ili Sveta Trojica. Ovaj praznik uvek se obeležava 50. dana nakon Vaskrsa, što ga čini pokretnim praznikom koji uvek pada u nedelju.
- Takođe, slavi se desetog dana posle Spasovdana, i predstavlja događaj koji je u hrišćanskoj tradiciji označen kao “rođendan crkve”. U narodnoj i crkvenoj terminologiji može se sresti pod nazivima kao što su Trojice, Trojičin dan ili Pedesetnica, kako ga najčešće nazivaju Grci i Rusi.
Po svom značaju, ovaj praznik zauzima treće mesto u hrišćanskom kalendaru, odmah posle Vaskrsa i Božića. Kao i pomenuta dva, i Duhovi se slave tri dana, a cela sedmica nakon praznika naziva se trapava nedelja, tokom koje se ne posti. Po verskom učenju, neposredno pre Vaznesenja, Isus Hristos je svojim učenicima obećao da će im poslati Duha Svetoga, čija blagodat će se izliti na njih. To se i dogodilo 50. dana nakon njegovog vaskrsenja, kada se, prema predanju, iznenada začula snažna buka s neba iznad kuće u kojoj su boravili apostoli i Presveta Bogorodica.
- Tada je, prema opisu iz Dela apostolskih, počeo da duva jak vetar, pojavila se svetlost, i iznad glava svakog od apostola pojavio se plameni jezik. Svi su se ispunili Duhom Svetim i počeli da govore jezike koje ranije nisu znali. Okupljeni narod, čuvši buku, počeo je da se skuplja, a apostoli su izašli pred njih i počeli da govore o Isusu Hristu. Prvi se narodu obratio apostol Petar, govoreći o Hristovom stradanju, vaskrsenju i vaznesenju, kao i o tome da je upravo On poslao Duha Svetoga na njih. Dokaz tog duhovnog dara bio je dar govora na različitim jezicima.
Kada su ljudi upitali šta da rade, Petar im je poručio da se pokaju i krste u ime Isusa Hrista radi oproštaja grehova, nakon čega će i oni primiti Dar Duha Svetoga. Tog dana je u Jerusalimu kršteno čak tri hiljade ljudi, a od tog trenutka apostoli su krenuli širom sveta da šire Hristovu nauku. Iako su bili gonjeni, mučeni, pa čak i ubijani, njihova misija se širila. Broj vernika se stalno povećavao, a pravoslavna vera je opstajala uprkos svim preprekama.
- U crkvama, praznik se obeležava na poseban način – podovi hramova se pokrivaju svežom travom, zidovi se ukrašavaju grančicama lipe ili drugog zelenila, a ikone se kite cvećem. Ovaj običaj vuče korene još iz jevrejske tradicije, gde su slične dekoracije korišćene tokom Pedesetnice kao podsećanje na dobijanje Deset Božjih zapovesti i boravak u pustinji.
Vernici pletu venčiće od trave i cveća, koje posle liturgije odnose kući i stavljaju pored ikona i kandila, verujući da oni donose zaštitu od nesreća. Neki ih nose i sa sobom, u torbama, kako bi ih čuvali tokom putovanja i svakodnevnih obaveza. Tokom praznika, u crkvama se čita posebna molitva – Priziv Duha Svetoga – za koju je karakteristično klečanje i tiha molitva.
- Veruje se da ovaj praznik donosi posebne energije, zbog čega se u nekim krajevima ne preporučuje spavanje na otvorenom, ulazak u šumu, niti bilo kakve svađe ili konflikti, jer se smatra da se tada negativne sile hrane lošom energijom. Zato se Duhovi smatraju i vremenom pomirenja, kada je važno oprostiti onima s kojima ste u sukobu.
U mnogim delovima Srbije, a posebno u Šumadiji, tokom praznika se organizuju litije – povorke koje iz crkve idu do polja i vinograda, kako bi se zazvala božja zaštita i blagoslov za letinu. U nekim mestima ovaj praznik se slavi kao krsna slava ili esnafska slava trgovaca. Takođe, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije obeležava ovaj praznik kao dan MUP-a i dan policije, u znak sećanja na događaje iz 1862. godine kada je srpska žandarmerija igrala ključnu ulogu u sukobima kod Čukur česme.
Oni koji traže duhovni mir, oprost grehova ili isceljenje, običavaju da tada posete manastire, gde se molitva u zajednici doživljava kao posebno delotvorna. Takođe, iz ovih svetih mesta vernici često donose osveštanu vodicu, verujući da ona donosi sklad i mir u dom tokom cele godine.
