Njena priča započela je sasvim slučajno – jednim klikom na društvenoj mreži Facebook. Tamo je upoznala Grka koji će ubrzo postati njen suprug, a sa njim i novu životnu stvarnost koju nikada nije mogla ni da zamisli.
Snježana, porijeklom iz Bosne, mislila je da će njen put ostati vezan za zemlje engleskog govornog područja u kojima je godinama predavala engleski jezik i književnost. Ali sudbina je odlučila drugačije i dovela je u Grčku.
- Ljubav se razvila brzo, a jednako brze bile su i odluke. Venčanje u Solunu trebalo je da bude početak novog života, ali i prolog mnogim izazovima. Snježana je ušla u novu porodicu sa očekivanjem topline i zajedništva, no ubrzo je shvatila da se običaji razlikuju. Prvi susret sa svekrvom delovao je obećavajuće – zagrlila ju je i poljubila, kao što bi učinila u svom domu. Međutim, članovi porodice njenog muža povukli su se u svoje sobe, ostavljajući je zbunjenu i pomalo usamljenu. Čak ni zajedničkog posluživanja nije bilo – otvorila je frižider i sama uzela hranu, što je za nju bilo nezamislivo.
Sam dan venčanja pretvorio se u niz stresnih trenutaka. Njena porodica, koja je stigla iz Bosne, osećala se izgubljeno. Haljina se nije dala zakopčati kako treba, a pojas je ostao otkopčan. Frizerka je u poslednjem trenutku podigla cenu, što je razljutilo svekrvu koja je otkazala njene usluge, pa je Snježana u brzini našla drugi salon. Tog jutra vladala je prava gužva – majka i sestra su se prepirale dok su joj pomagale oko toalete, a ona je već kasnila. Kada su stigli, auto nije mogao prići ulazu, pa je zajedno sa ocem morala da se penje stepenicama dok su joj ljudi gazili haljinu. Ipak, u trenutku kada je ugledala svog budućeg muža, sve teškoće na tren su nestale.
Sam čin venčanja, iako pun emocija, pratio je niz neprijatnosti. Prsten joj je spao s ruke zbog vrućine, a gosti su zauzeli mesta rezervisana za njenu porodicu. Otac je odbijao da sedne, a ona je satima stajala iscrpljena. Bacanje riže nakon ceremonije delovalo je veselo, ali pokloni su otišli direktno svekrvi. Tek sutradan, svekrva joj je dala zlatni lančić koji je zaboravila da uruči na dan venčanja.
U restoranu se dogodila nova pometnja – pesma za prvi ples nije bila ona koju je Snježana želela, a torta je poslužena kada je polovina gostiju već napustila proslavu. Njeni roditelji, iako skromnih primanja, dali su velike poklone, što ju je posebno dirnulo. Umesto da oseća toplinu novog doma, Snježana je bila pomešana između sreće, stida i umora. Najviše ju je pogodilo što je morala da potpiše dokument kojim je pristala da njena buduća deca mogu imati samo grčko državljanstvo, a svoje prezime nije smela preuzeti bez dozvole muža.
Fotografi su odbili da je slikaju na plaži jer je „sunce bilo prejako“. Kada je prošla euforija i stres, sama je uzela telefon i napravila nekoliko fotografija – sećanja koja je želela da sačuva.
Snježana danas, kada se osvrne na sve to, priznaje da slike sa venčanja izgledaju bajkovito, ali prava priča iza njih bila je puna prepreka i suza. Ipak, u svemu su postojali i iskreni trenuci ljubavi. Grčka je postala njen drugi dom, iako još uvek traži mir u njemu. Zaključuje svoju priču jednostavnom porukom: „Vjerujte u snove. Kad-tad, oni nađu put do vas.“
