Dušan Nikolić iz Vranja, doktor nauka iz oblasti kineziologije i sporta, ali i strastveni putopisac, prisetio se jednog posebnog trenutka s putovanja jadranskom obalom.
Njegova avantura, pod nazivom „Od Jadrana do Temišvara“, bila je mnogo više od obične motorističke vožnje — bila je to priča o ljudskosti, predrasudama i susretima koji ostaju zauvek urezani u sećanje.
- Putovanje je počelo iz rodnog grada, a trasa ga je vodila kroz Crnu Goru, pa sve do hrvatske obale. Cilj mu je bio da motorom pređe celu dužinu Jadranske magistrale. „Vožnja uz more, kroz oštre zavoje i pored skrivenih uvala, u mirisu borova i soli, to je osećaj koji se teško može opisati,“ kaže Nikolić. Ipak, priznaje da je u Hrvatsku ušao sa blagom dozom opreza.
„Iskreno, nisam bio potpuno opušten kao kad putujem kroz Grčku ili neku drugu evropsku zemlju,“ objašnjava. U njemu je postojala nelagoda, ne zato što je očekivao problem, već zbog osećaja da među ljudima i dalje postoje tenzije. Međutim, ubrzo je shvatio da su to tek glasni pojedinci na internetu, dok je stvarni susret sa ljudima bio potpuno drugačiji. „Neprijatnih situacija nije bilo. Naprotiv, ljudi su bili srdačni, spremni da pomognu.“
Najlepša uspomena dogodila se u Trogiru, na pakleno vrućem danu. On i saputnik tražili su gde da ostave motor, kad im je prišao čovek iz obližnjeg kafića. Njegove reči ostale su duboko urezane: „Vranjanci, hvala Bogu da ste došli! Da i vas južnjake vidim ovde, evo, ježim se. Parkirajte ovde, ne plaća se, neće mu niko ništa. Uživajte, i pozdravite mi Vranje.“ Taj gest, pun iskrenosti i topline, bio je trenutak koji je, kako Nikolić kaže, „razoružao sve predrasude“.
- Takav susret pokazuje da granice i istorijske tenzije blednu pred ljudskom toplinom. Kako ističe RTS u svojim reportažama o putopisima, upravo neočekivani susreti čine da putovanja postanu vredna pamćenja. Nisu to samo pejzaži, već ljudi koji svojim postupcima podsećaju da ljudskost pobeđuje.
Nikolić priznaje da mu je žao što nikada nije saznao ime čoveka iz Trogira. „Ako ovo ikad pročita, voleo bih da se javi. Takve stvari se ne zaboravljaju. One ostaju kao podsetnik da vredi putovati — ne samo zbog prirode, već i zbog ljudi,“ rekao je. Njegove reči svedoče o onome što mnogi putnici ističu: da je prava vrednost putovanja u iskrenim susretima koji brišu granice i grade mostove.
Pored tog trenutka, u lepom sećanju mu je ostao i susret s jednim bračnim parom iz Istre, koji prati njegov kanal „Putevima sveta“ na YouTubeu. Susret je bio znak da ono što radi, njegovi putopisi i priče, dopiru do ljudi i inspirišu ih. To je dodatno učvrstilo njegovu želju da nastavi sa snimanjem i beleženjem iskustava.
- Ovakva iskustva nisu usamljena. Prema pisanju Politike, brojni putopisci sa Balkana ističu da je upravo Hrvatska obala mesto gde se najjasnije vidi spoj prirodnih lepota i ljudske topline. Turisti koji dolaze iz Srbije sve češće naglašavaju da se osećaju dobrodošlo, a to doprinosi ne samo razvoju turizma, već i širem međusobnom poverenju među narodima.
Iako je krenuo s dozom opreza, Nikolić se vratio sa pričom koja ohrabruje. Na svom YouTube kanalu detaljno je opisao putovanje, naglašavajući koliko su mu ljudi koje je sretao ulivali poverenje. „To je onaj trenutak kad shvatiš da sve predrasude nestanu u jednom osmehu i toploj rečenici,“ rekao je za Dnevnik.hr. Njegova priča postala je dokaz da se putovanja ne mere pređenim kilometrima, već onim susretima koji ti promene pogled na svet.
I domaći stručnjaci ističu značaj takvih iskustava. Kako je naveo Blic u svom prilogu o turizmu i povezivanju, ovakvi susreti doprinose rušenju stereotipa i građenju poverenja među ljudima sa prostora bivše Jugoslavije. Mali gest, poput iskrenog osmeha ili toplog dočeka, često vredi više od hiljadu reči.
- Za Dušana Nikolića, avantura „Od Jadrana do Temišvara“ ostala je simbol spajanja ljudi i kultura. Iako su pejzaži Jadranske magistrale očarali, ono što će zauvek pamtiti jeste osećaj da je dobrodošao i da su mu vrata otvorili ljudi spremni da podele toplinu. Putovanje ga je naučilo da je ljudskost univerzalna i da vredi krenuti na put — ne samo da bi upoznao svet, već i da bi svet upoznao njega.
