Ljubav je jedna od najsnažnijih emocija koju čovjek može da osjeti. Često se doživljava kao pokretačka sila, kao nešto sveto, čisto i uzvišeno. Kada se dvoje ljudi pronađu u toj emociji i požele da je okrune brakom, čini se da ništa ne može stati na put njihovoj sreći.
- Međutim, život zna da postavi nepredvidive prepreke, pa se i u takvim naizgled savršenim pričama može dogoditi nešto neočekivano. Ponekad, kada sve izgleda skladno i obećavajuće, ispostavi se da par dijeli krvno srodstvo.
Jedna žena iz Srbije podijelila je svoje iskustvo. Bila je duboko zaljubljena, planirala zajedničku budućnost sa svojim partnerom, a onda je saznala nešto što ju je potpuno zateklo – njih dvoje imaju zajedničke pretke. Ispostavilo se da su njihove čukunbabe bile rođene sestre, što ih svrstava u dalju rodbinu. To saznanje izazvalo je mnoštvo pitanja, ali i unutrašnji nemir – šta kada se srce veže, a genetika počne da postavlja granice?
- Nije bila usamljena u svojim nedoumicama. Još jedna žena se suočila sa sličnim osećajem nesigurnosti. Obraćajući se sveštenicima za pomoć, objasnila je kako je muče sumnje koje joj kvare svaki odnos. Svaki put kada joj se neko dopadne, javlja se misao da možda s njim dijeli poreklo. Čak i kada ne postoje konkretni dokazi, dovoljno je da taj mladić ima nekoga sa istim prezimenom na društvenim mrežama da bi joj se javio osjećaj nelagode. Zato je željela da zna – da li sama ta mogućnost znači da je u srodstvu sa tim osobama?
Crkva je, kako kažu sveštenici, po ovom pitanju veoma jasna. U njenim pravilima stoji da krvno srodstvo do četvrtog stepena predstavlja nepremostivu prepreku za brak. Međutim, ukoliko je srodstvo u petom, šestom ili sedmom stepenu, situacija je drugačija. Tada brak nije unapred zabranjen, već može biti dozvoljen uz odobrenje nadležnog episkopa.
- Sam postupak je jednostavan – par koji želi da se venča uputi molbu episkopu, koju zatim preko sveštenika predaje nadležnoj eparhiji. Ako ne postoje dodatni razlozi koji bi bili protiv sklapanja tog braka, episkop obično daje blagoslov.
Kada je u pitanju određivanje stepena srodstva, koristi se metoda brojanja rođenja unazad do zajedničkog pretka. Na primjer, rođeni brat i sestra su u drugom stepenu, dok su brat i sestra od tetke ili strica u četvrtom. Ako dvoje ljudi imaju zajedničkog pradedu, onda su u šestom stepenu srodstva, a ako im je zajednički čukundeda, to ih stavlja u osmi stepen, što se sa crkvenog stanovišta ne smatra preprekom za sklapanje braka.
- Još jedna stvar koja često izaziva zabunu je isto prezime. Međutim, prezime samo po sebi ne dokazuje zajedničko poreklo. Prezimena su se tokom istorije često mijenjala, prenosila se po očevima, ponekad su dobijana po zanimanju, karakteristikama ili čak po imenu nekog uglednog pretka. Npr., porodica čiji je predak bio poznat kao Petar mogla je da dobije prezime Petrović, pa tako stotinama godina kasnije dvije potpuno nepovezane osobe mogu da imaju isto prezime, a da nemaju nikakvo stvarno srodstvo.
Ono što crkva naglašava jeste važnost svesnog i odgovornog pristupa pri donošenju odluka koje se tiču braka. Ukoliko postoji i najmanja sumnja u srodstvo, preporučuje se da se ispita porodično poreklo i da se konsultuje svešteno lice. Ujedno, važno je i razumjeti da je vera putokaz koji pomaže u razrešavanju unutrašnjih dilema, a ne izvor straha.
- Na kraju, ljubav jeste moćna, ali i kompleksna. Kada se pojave izazovi poput pitanja srodstva, važno je da se ne donose ishitrene odluke. Umesto toga, kroz dijalog, razumevanje i duhovno vođstvo, može se doći do mirnog rešenja koje će očuvati i dostojanstvo ljubavi i poštovanje tradicije.
