Život bez intimnih odnosa tema je o kojoj se retko govori naglas, iako sve veći broj parova priznaje da se suočava sa ovim problemom. Statistike pokazuju da svaki peti čovek u braku ili vezi nije imao intiman odnos u proteklom mesecu, dok pojedini partneri godinama funkcionišu kao cimeri, bez fizičke bliskosti.
- Iako mnogi na to gledaju kao na prolaznu fazu, posledice po psihu i emocionalno zdravlje mogu biti duboke i dugotrajne.Uzroci apstinencije su brojni i nisu uvek vezani za ljubav ili privlačnost. Užurban način života, stalni stres, briga o bolesnim članovima porodice ili dolazak deteta često potisnu intimnu stranu odnosa u drugi plan. Ipak, stručnjaci upozoravaju da su daleko ozbiljniji problemi oni u kojima dolazi do fizičkog i emocionalnog udaljavanja partnera. Kada privlačnost oslabi, a želja nestane, posledice se osećaju mnogo šire – od zahlađenja u komunikaciji do stvaranja osećaja usamljenosti i odbačenosti u okviru same veze.
Ako se problem ne prepozna na vreme, šteta može biti trajna. Lekari i terapeuti savetuju da se izostanak intimnih odnosa rešava odmah kada postane primetan, a ne tek nakon meseci ili godina ćutanja. Jer tada, često je već kasno – povređeni ego, narušeno poverenje i emotivna distanca ostavljaju dubok trag. Ono što je nekada bilo normalna i prirodna pojava postaje izvor frustracija i sukoba.
- Interesantno je da predrasude i dalje imaju snažnu ulogu. Tradicionalno se smatralo da su muškarci ti kojima intimnost češće nedostaje, dok žene tobože trpe i ćute. Istraživanja pokazuju da je istina sasvim drugačija – i muškarci i žene podjednako uskraćuju partneru bliskost kada dolazi do problema u odnosu. Time se stvara začarani krug: jedna strana oseća da je „odbijena“, dok druga strana počinje da partnera vidi kao nekoga kome je „samo do seksa“. Ovakva dinamika ne samo da uništava intimu, već može narušiti i osnovni osećaj poštovanja i razumevanja.
„Medical News Today“ piše da je intimnost osnovna ljudska potreba, nezavisno od toga kakav je kvalitet samog odnosa. Dok neki ljudi mogu lakše da podnesu duže periode apstinencije, drugi tokom takozvane „suše“ gube emocionalnu ravnotežu, menjaju ponašanje i reaguju suprotno od onoga što im je inače karakteristično. Zanimljivo je da se o muškoj apstinenciji često govori otvoreno, dok se ženska i dalje banalizuje kroz viceve i stereotipe o „histeriji“.
- Savremeni stručnjaci jasno ističu da i žene trpe ozbiljne posledice kada izostane fizička bliskost. Tokom plodnog perioda života, želja za intimnim odnosima menja se u skladu sa fazama menstrualnog ciklusa. Najizraženija je u vreme ovulacije, a ponovo raste neposredno pred menstruaciju. U tim trenucima apstinencija se najteže podnosi. Seksualni odnos stimuliše hormone sreće – serotonin i oksitocin – i upravo zato psihičko zdravlje može biti ozbiljno narušeno kada ih telo ne luči redovno.
Iako je nekada bila tabu tema, danas se sve više govori i o ženskoj masturbaciji kao načinu da se ublaže posledice apstinencije. Ona je, kažu istraživanja, manje učestala nego kod muškaraca, ali i dalje veoma prisutna. Time se jasno pokazuje da je potreba za bliskošću univerzalna i da nije pitanje pola, već prirodne ljudske potrebe.
- Često se ističe i poređenje: u kvalitetnom odnosu seks čini tek deset procenata veze, dok u lošem zauzima i do devedeset posto prostora. Drugim rečima, kada je sve ostalo stabilno, intimnost je začin i dodatak; ali kada izostane, postaje glavni problem oko kojeg se sve vrti. Mnogi upravo zato ostaju u nesrećnim brakovima, ili naprotiv, prekidaju naizgled dobre veze – jer bez fizičke povezanosti nestaje i osećaj celovitosti.
Uticaj apstinencije najviše se odražava na psihu. Ljudi postaju napetiji, nervozniji, podložniji stresu i osećaju emocionalne praznine. Nedostatak hormona sreće dovodi do poremećaja raspoloženja, pa oni koji su ranije bili smireni i stabilni postaju razdražljivi i emotivno labilni. Tako se partnerski problem širi i na posao, prijateljske odnose i svakodnevne obaveze.
Podaci pokazuju da prosečan bračni par vodi ljubav jednom nedeljno, ali svaki dvadeseti par u potpunosti apstinira. To govori da problem nije retkost, već sve češća pojava. Stručnjaci naglašavaju da rešenje ne leži u prebacivanju krivice, već u otvorenom razgovoru i pokušaju da se pronađe zajednički ritam. Intimni odnos, koliko god delovao kao fizička potreba, zapravo je i način povezivanja, oblik komunikacije i potvrda bliskosti.
- Život bez intimnih odnosa ne uništava samo telo, već pre svega duh. Kada izostane poljubac, zagrljaj i dodir, ljudi se osećaju odbačeno, a partnerstvo polako gubi smisao. Upravo zato je važno ne potcenjivati ovu temu i ne svoditi je na šalu, već shvatiti ozbiljno – jer je reč o jednom od temelja ljudske povezanosti i psihičkog zdravlja.
