U današnjem članku pišemo o starim srpskim običajima koji su bili usmereni na privlačenje novca i prosperiteta u domaćinstvo. Naši preci verovali su da odnos prema novcu direktno utiče na finansijsko stanje, i zato su postojala precizna pravila i rituali koji su se smatrali ključem za materijalnu sigurnost.
- Jedan od najpoznatijih običaja bio je da novčanik nikada ne bude potpuno prazan. Čak i kada je finansijska situacija bila teška, u novčaniku je morao stajati barem jedan novčić. Smatralo se da na taj način novac “privlači” novac i dolazi u kuću. Takođe, često se u novčaniku čuvala prva zarađena novčanica ili novac koji je poklonio dobar čovek. Ovaj novac je imao simboliku talismana i donosio sigurnost. I danas je običaj da se novčanik, kada se poklanja, nikada ne daje prazan, jer se veruje da će doneti sreću i finansijsku stabilnost. Osim toga, mnogi su imali običaj da čuvaju najmanji apoen u skrivenim pregradama novčanika, verujući da ta sitna tradicija pomaže u boljim finansijskim odlukama.
Pored same simbolike novčanika, posebno se verovalo da crvena boja privlači bogatstvo. Smatralo se da novčanik crvene boje nosi uspeh, napredak i bogatstvo, pa su domaćice često birale upravo ovu boju za novčanike i novčane torbice. Pored boje, važno je bilo i kada se novac troši ili zarađuje. Istraživanja danas tvrde da je četvrtak najbolji dan za traženje povišice, jer su tada šefovi opušteniji, ali naši preci su smatrali da je sreda pre podne idealan trenutak za razgovor o povišici ili novim poslovnim mogućnostima.
Još jedan važan običaj bio je da nikada ne pozajmljujete novac, hleb ili so utorkom, jer bi to navodno značilo gubitak finansijske sigurnosti. Takođe, verovalo se da sve večernje transakcije vode u propast, pa su se naši preci trudili da sve finansijske odluke donose tokom dana, dok su uveče nastojali da se izbegavaju finansijski dogovori. Interesantno je i pravilo da plata mora ostati u kući barem jednu noć pre nego što bude potrošena. Ova praksa imala je simboliku, jer se verovalo da novac treba da “upije” energiju doma pre nego što se potroši.
- Društvene norme u vezi s novcem bile su vrlo striktne, a običaji su se odnosili i na način na koji se novac rukuje. Na primer, verovalo se da je loše kada se mrvice sa stola skupljaju golim rukama, jer novac nije voleo takav tretman. Takođe, domaćice su pazile na oštećenu odeću, jer se smatralo da novac “curi” kroz rupice u džepovima. Dugmad na kaputima i košuljama morala su biti na svom mestu, a metla je uvek nakon čišćenja stana ostavljana drškom okrenutom nadole, kao znak da novac ne beži iz kuće.
Postojao je i poseban odnos prema novcu koji je stečen na nepošten način. Novac dobijen na kocki, pronađen ili oštećen bio je smatran nesrećnim. Takav novac nije se držao u novčaniku, već je brzo trošen ili poklanjan siromašnima. S druge strane, krupna novčanica najveće vrednosti imala je posebnu moć. Čuvala se u kući čitavu godinu, kako bi upila energiju doma i potom privukla obilje i finansijsku stabilnost.
- Ovi stari običaji, iako možda ne svuda primenjivani danas, i dalje zadržavaju svoju simboliku i mogu biti podsećanje na to koliko naši preci verovali da odnos prema novcu oblikuje našu sudbinu. Kroz poštovanje tih malih, ali važnih rituala, domaćinstva su pokušavala da privuku prosperitet i obezbede financijsku sigurnost. Mnogi od ovih običaja, kao što je nikada prazan novčanik ili simbolika boje, još uvek ostaju u srcu naših tradicija.
