U današnjem članku vam pišemo na temu ishrane i njenog uticaja na zdravlje štitne žlijezde. Ovo je tema o kojoj se često govori, ali i dalje zbunjuje mnoge ljude koji žele da se hrane pravilno i sačuvaju svoje zdravlje. Kao neko ko voli da istražuje ovakve stvari, autor ovog teksta smatra da su jednostavne informacije često i najvrednije.
- Sve je više ljudi koji se suočavaju sa problemima štitne žlijezde, a jedan od glavnih faktora koji utiču na njen rad jeste upravo ishrana. Iako se često misli da je dovoljno samo „zdravo jesti“, istina je mnogo složenija. Neke namirnice koje važe za zdrave mogu, u određenim okolnostima, dodatno opteretiti ovu važnu žlijezdu. Upravo zato nutricionisti upozoravaju da nije svaka hrana dobra za svakoga i da je važno slušati potrebe sopstvenog organizma.
Nutricionistkinja Stojanka Stanojević objašnjava da se određene namirnice nazivaju strumogenim, jer mogu ometati normalan rad štitne žlijezde. U tu grupu spadaju kupus, kelj, soja, kikiriki, proso i laneno sjeme. Ove namirnice su bogate sumpornim jedinjenjima koja sama po sebi nisu loša, ali mogu postati problem ako se konzumiraju svakodnevno, u velikim količinama i u sirovom obliku, naročito kod osoba koje već imaju usporen rad štitne žlijezde. Važno je naglasiti da ove namirnice ne treba potpuno izbacivati, već ih konzumirati umjereno i pravilno pripremljene.
- S druge strane, postoji i povrće koje može imati pozitivan uticaj na zdravlje štitne žlijezde. Šargarepa, bogata beta karotenom, pomaže organizmu da dobije vitamin A, koji je važan za hormonsku ravnotežu. Krastavac, lagan i osvježavajuć, doprinosi hidrataciji i donosi vlakna i vitamine B grupe. Plavi patlidžan, posebno njegova kora, sadrži antioksidanse i kalijum, koji podržavaju opšte zdravlje. Celer je takođe izuzetno koristan, jer njegov korijen i stabljike obiluju vitaminima B i C, dok listovi sadrže vitamin A, što ga čini dobrim saveznikom u ishrani.
Kada je riječ o autoimunim poremećajima štitne žlijezde, poput Hašimoto tireoiditisa, ishrana dobija još veći značaj. U takvim slučajevima, često se javlja i netolerancija na gluten, pa se preporučuje razmatranje bezglutenske ishrane. Žitarice poput heljde, amaranta i kinoe mogu biti odlična zamjena, jer sadrže visokokvalitetne aminokiseline i lako se vare. Ne mora se u potpunosti preći na ovakav način ishrane, ali postepeno uvođenje ovih namirnica može donijeti olakšanje i poboljšanje opšteg stanja.
Pored izbora namirnica, važan je i unos ključnih vitamina i minerala. Jod je neophodan za proizvodnju hormona štitne žlijezde, ali njegov unos mora biti uravnotežen. Nedostatak može izazvati ozbiljne probleme, dok prekomjerna količina takođe može štetiti. Selen ima snažna antioksidativna svojstva i pomaže aktivaciji hormona, dok cink učestvuje u njihovoj sintezi. Vitamin D, poznat po uticaju na imunitet, posebno je važan kod osoba sa autoimunim oboljenjima.
- Kako piše portal B92 Zdravlje, sve više ljekara upozorava da pretjeran unos soje može ometati apsorpciju hormona štitne žlijezde, zbog čega se savjetuje oprez, naročito kod osoba koje već koriste hormonsku terapiju. Takođe, naglašava se važnost izbjegavanja industrijski prerađene hrane, jer ona često sadrži sastojke koji podstiču upalne procese u organizmu.
Prema navodima sa portala Zdravlje Kurir, redovna hidratacija i umjerena fizička aktivnost imaju veliki značaj za pravilno funkcionisanje hormona. Kretanje poboljšava cirkulaciju i pomaže tijelu da efikasnije koristi hormone koje proizvodi, dok dovoljan unos tečnosti doprinosi boljoj detoksikaciji organizma.
Na kraju, stručnjaci sa sajta Mondo Zdravlje savjetuju da osobe koje imaju problema sa štitnom žlijezdom ne donose ishitrene odluke kada je ishrana u pitanju. Redovne kontrole, laboratorijske analize i savjeti ljekara ključni su za prilagođavanje ishrane i terapije. Prava ravnoteža između hrane, načina života i stručne podrške može značajno unaprijediti kvalitet života i očuvati zdravlje štitne žlijezde.
