Sutra slavimo svetog Trifuna, dan kada zima počne polako da se povlači: Običaj nalaže da svaki domaćin uradi ovo – za napredak čitave porodice

U današnjem članku vam pišemo na temu Svetog Trifuna, zaštitnika vinara, i običaja koji prate ovaj praznik.

Sadržaj se nastavlja nakon oglasa

Iako je poznat po svom duhovnom značenju, Sveti Trifun ima duboko ukorenjene tradicije koje su, kroz vekove, postale deo svakodnevnog života, naročito u vinogradarskim krajevima Srbije. Ovo je dan kada se veruje da ćemo osigurati plodnu godinu, sreću i blagostanje za celu porodicu.

Sveti Trifun se slavi 14. februara, a iako je u crkvenom kalendaru označen crnim slovom, mnogi vernici ga slave kao svoju krsnu slavu. Međutim, i oni koji ga ne slave kao slavu, obeležavaju ga kroz običaj koji nalaže da se izađe u dvorište ili vinograd i oreže par čokota loze. Ovaj ritual ima duboko značenje, jer se veruje da će time godina biti rodna, a porodica srećna i zbrinuta. Pored toga, ovaj običaj ima i praktičan cilj — zaštitu vinove loze od svih insekata i bolesti tokom godine, što je od ključne važnosti za vinogradare. Običaj datira još iz 16. veka, što svedoči o dugotrajnosti ove tradicije u srpskoj kulturi.

• Zadušnice ove godine padaju na isti dan kada i Sveti Trifun, pa će oni koji ne slave slavu tog dana posetiti grobove svojih najbližih i zapaliti sveće za svoje pokojne. Iako su Zadušnice dan posvećen sećanju na preminule, mnogi veruju da je povezivanje ovih dva praznika znak da zima polako počinje da popušta i da se dolazak proleća osigurava kroz molitvu i obrede. I dok su Zadušnice dan molitve za duše preminulih, običaji za Svetog Trifuna pretežno uključuju vinogradare, koji na ovaj dan obavljaju obrezivanje vinove loze i zalivanje vinom. Takav običaj nije samo vezan za vinograde, već i za održavanje duhovnog balansa u porodici.

Ko je zapravo bio Sveti Trifun? Sveti Trifun živeo je u 3. veku nove ere u Maloj Aziji. Poznat je po tome što je imao dar lečenja, te je, prema legendi, pomogao izlečiti ćerku rimskog cara Gordija, koja je bila “zaražena zlim duhom”. Trifun nije prihvatio bogate darove cara, nego ih je podelio siromašnima, živeći skromno do svoje smrti. Kada je odbio da se odrekne Hrista, bio je pogubljen 250. godine, upravo 14. februara. Legenda o njegovom životu i mučeništvu postala je temelj praznika, koji se slavi ne samo u Srbiji, već i širom pravoslavnog sveta, posebno među vinogradarima.

• Običaji za Svetog Trifuna u Srbiji variraju, ali zajedničko im je to da su duboko ukorenjeni u tradiciji. Iako crkva ne podržava prekomerno slavlje, u mnogim vinogradarskim područjima običaj uključuje priređivanje zajedničke gozbe. U nekim krajevima Srbije, domaćin ili podrumar svake godine menja svoju ulogu, a trpeza koja se sprema treba biti mrsnija i raznovrsnija. Uobičajeno je da se donosi loza koja se zaliva vinom, simbolizujući plodnost i zdravlje vinove loze. Iako crkva ne podržava preterivanje u ovoj tradiciji, narod se još uvek okuplja kako bi zajedno obeležio praznik.

Jedan od neformalnih običaja vezanih za ovaj dan je i gatanje. Narod veruje da ako je na Svetog Trifuna vedro, biće suše, a ako su oblaci nadvijeni, očekuje se kiša i plodna godina. Na ovaj način, Sveti Trifun postao je simbol nade za dobru žetvu i zaštitu vinograda, ali i znak da zima počinje popuštati. U istočnoj Srbiji, Svetog Trifuna nazivaju Orezačem ili Zarizojem, jer se veruje da će njegova zaštita osigurati uspešan urod.

• Pored običaja vezanih za vinograde, postoji i jedan vrlo specifičan običaj za gostioničare. Naime, stari običaj kaže da kafedžije i gosti u Srbiji na Svetog Trifuna ne smeju naplatiti vino nijednom gostu, verujući da će im to obezbediti uspešan posao u narednoj godini. Ovaj običaj pokazuje kako se Sveti Trifun sve više povezuje s prosperitetom i blagostanjem ne samo u vinogradarskim zajednicama, već i u širem društvenom kontekstu.

  

      Sveti Trifun je tako postao simbol ne samo vinogradara, već i svih onih koji veruju u snagu tradicije, molitve i simbolike. On nas podseća na važnost porodice, zajedništva, i poštovanja predaka. Bez obzira na to koliko moderni svet napreduje, običaji kao što su ovi nas podsjećaju na snagu zajedničkog okupljanja, brige za tradiciju i poštovanja duhovnih vrednosti koje su nas oblikovale. Danas, kada slavimo Svetog Trifuna, setimo se da je svaki čokot loze, svaka sveća i svaka molitva – u stvari, molba za napredak čitave porodice.