Srpska pravoslavna crkva i vernici širom zemlje 27. oktobra obeležavaju praznik posvećen Svetoj Petki, jednoj od najpoštovanijih svetiteljki među pravoslavcima, ali i šire. Ona se u narodnom verovanju smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, a njeno ime vekovima izaziva strahopoštovanje i nadu.
- Posebno mesto u sećanju ostavljaju priče o njenoj izuzetnoj duhovnoj snazi, ali i čudima koja joj se pripisuju. Veruje se da je imala dar isceljivanja i prorokovanja, zbog čega je stekla veliki ugled među hrišćanima. Njena svetost nije prestala ni nakon upokojenja, jer mnogi svedoče o pomoći koju su doživeli prizivajući je u molitvama.
U narodnoj tradiciji duboko su ukorenjena pravila ponašanja na ovaj praznik. Žene se tog dana uzdržavaju od kućnih poslova poput pranja, šivenja, kuvanja ili mešenja, jer se smatra da bi time navukle gnev svetiteljke. Umesto toga, praznik je namenjen molitvi, miru u domu i okupljanju porodice. U pojedinim krajevima običaj nalaže da se bolesni umiju vodom sa izvora Svete Petke, verujući u njenu lekovitost. Devojke, pak, čuvaju mrvice slavskog kolača kako bi u snu otkrile svoju budućnost, dok se u okolini Zaječara kolač deli i stoci – za zdravlje i napredak.
Sveta Petka, rođena u 10. veku u Epivatu, nadomak Carigrada, poticala je iz imućne i pobožne porodice. Još kao dete pokazivala je duboku posvećenost veri, a njen brat Jevtimije se zamonašio veoma mlad. Nakon smrti roditelja, podelila je nasledstvo siromašnima i povukla se u asketski život. Posle hodočašća u Jerusalim, otišla je u jordansku pustinju gde je provela više od četiri decenije u molitvi i postu. Pred kraj života vratila se u otadžbinu, gde je ubrzo preminula.
- Njene mošti su, tokom vekova, prošle dug i čudesan put – od Epivata do Carigrada, Trnova, Vlaške, Srbije, Beograda i Carigrada, da bi na kraju 1641. godine bile prenete u rumunski grad Jaši, gde se i danas nalaze. Vernici iz celog sveta dolaze da im se poklone, verujući u njihovu čudotvornu moć. Posebno su poznati izvori pored njenih hramova, za koje se smatra da imaju lekovitu snagu.
U srpskom narodu Svetu Petku često prate i snovi – ljudi tvrde da su je videli kao ozbiljnu ženu u crnom, koja ih opominje ili donosi poruke utehe. Zato se veruje da ko je jednom prizove u molitvi, ona ostaje uz njega zauvek, javljajući se i pred najveće životne nedaće.
Što se tiče posta, crkveni kalendar ove godine nalaže da se praznik obeleži mrseći, budući da pada u ponedeljak. Ipak, u pojedinim delovima Srbije žene poste šest dana uoči praznika, a na sam dan slave jedu mrsnu hranu. Sveštenici naglašavaju da je suština obeležavanja u molitvi i zajedništvu, a ne u strogim zabranama.
„Sveta Petka se praznuje srcem i dušom,“ podsećaju duhovnici. „Najveći običaj jeste da se ode u crkvu, pomoli za zdravlje i mir, i da se uradi makar jedno dobro delo – jer time zaista proslavljamo svetiteljku.“
