Sutra, 8. avgusta, Srpska pravoslavna crkva i vernici širom zemlje obeležavaju dan posvećen Prepodobnoj mučenici Paraskevi, poznatijoj kao Sveta Petka Trnova. Ovaj nepokretni praznik ima posebno mesto u kalendaru duhovnih događaja, a još značajnije mesto u srcima žena koje ovu svetiteljku doživljavaju kao svoju zaštitnicu i duhovnu saputnicu.
- Zanimljivo je da ove godine praznik pada baš u petak, što dodatno naglašava obaveznost posta, naročito za žene. U narodu se veruje da upravo žene treba da ovaj dan posvete molitvi i unutrašnjem miru, umesto svakodnevnim obavezama koje ih odvlače od sopstvene duše. Tradicija savetuje da se kućni poslovi, fizički rad i teški zadaci tog dana ostave po strani, kako bi se žena zagledala u sebe i podsetila svojih vrednosti i prioriteta.
U suprotnom, kaže predanje, svetiteljkin gnev mogao bi da se obruši na one koje praznik ne ispoštuju. Iako ovakva upozorenja mogu delovati strogo, njihov pravi cilj jeste da podstaknu žene da sebe ne zaborave u svakodnevnoj žurbi, i da makar jednom godišnje u potpunosti posvete dan sopstvenoj tišini, molitvi i unutrašnjem obnavljanju.
U intervjuu za Blic Žena, etnolog Milena Popović objašnjava da je praznik Svete Petke Trnove deo šireg ciklusa poznatog kao „ženski letnji praznici“, uz Ognjenu Mariju i Blagu Maru. Ovi dani, prema njenim rečima, „ne slave samo svetiteljke, već i žensku energiju, saosećanje i sposobnost da se porodica drži na okupu“. Zato se praznik Svete Petke ne tiče samo vere, već i identiteta žene u zajednici.
- Posebna pažnja se tog dana posvećuje simboličnim ritualima. Tako se devojkama oblače nove haljinice kako bi bile obasute srećom kroz celu godinu, dok se u mnogim domovima bere poljsko cveće i njime kite kuće – uverenje je da će tako u kuću ući sklad, mir i blagostanje. Praznik je, dakle, vreme za lepotu, nežnost i ženstvenost u najdubljem smislu te reči.
Za one koji pate od bolesti, preporučuje se da potraže vodu sa izvora posvećenog Svetoj Petki, umiju se njome i uz molitvu traže utehu i isceljenje. Veruje se da je ova svetiteljka posebno blaga prema bolesnima, slabima i napuštenima. Nije retkost da se ljudi upravo tog dana okupljaju pored seoskih izvora, u tišini i nadi, često sa pričama o prethodnim čudima koja su ih zadesila posle iskrene molitve.
- Kako izveštava RTV Vojvodina, u nekim vojvođanskim selima ovaj praznik se doživljava kao jedan od najvažnijih dana u godini. Mnoge porodice odlaze u manastire i crkve gde se služe liturgije u čast Svete Petke, a žene često poste i dan ranije kako bi se što čistije susrele sa svetiteljkinom blagodaću. U duhovnoj tišini hrama traže odgovore, snagu, ali i oprost, znajući da je Sveta Petka poznata po svojoj strogosti, ali i milosti.
Još jedna zanimljivost vezana za ovaj praznik tiče se snova. Mnogi tvrde da su sanjali Svetu Petku u vidu žene u crnom koja ih je gledala s ozbiljnošću i upozorila na životne pogreške. Takvi snovi se tumače kao poziv na buđenje savesti, ali i kao znak da sledi izlečenje ili preokret nabolje, ukoliko se osoba pokaje i promeni.
- U tekstu portala Nova.rs, psihološkinja i teološkinja Ivana Kovačević naglašava da snovi sa likom svetitelja često dolaze ljudima u trenucima životne krize. „To je način na koji nesvesno prizivamo utehu, a ponekad i dobijamo poruku. Lik Svete Petke u snovima je snažan arhetip – ona nije samo žena u crnom, već simbol duhovne strogosti koja vodi ka izlečenju,“ objašnjava ona.
Na ovaj dan se, prema narodnom verovanju, ne preporučuje čak ni češljanje, a kamoli ručni rad, šivenje, pranje veša ili kuvanje. Umesto toga, savetuje se tišina, sabranost i – molitva. Mnogi vernici izgovaraju upravo onu koju su naučili od svojih baka, moleći Svetu Petku da ih sačuva od nevolja, bolesti, loših snova i tuđe bede. To je molitva jednostavna, ali puna poverenja, u kojoj se traži zdravlje, spokojan san i spokojno jutro.
- Jer iako naizgled skroman, ovaj praznik nosi duboku simboliku. Ne slavi se luksuzno, ne traži bogatu trpezu, već poziva na ono najvrednije – tišinu duše i povezanost sa sobom. I baš zato je poseban. U svetu koji nas svakodnevno gura da trčimo brže i radimo više, Sveta Petka Trnova poziva da stanemo. Da dišemo. Da poslušamo tišinu. Da, možda, po prvi put posle dugo vremena, čujemo sebe.
U toj tišini mnogi su našli odgovore. I utehu. I veru. Možda je baš to najveće čudo Svete Petke – da nas nauči kako da budemo svoji, hrabri i smireni, makar na jedan dan u godini.
