Na mirnoj kavi, koja je osvežavala od napornog radnog tjedna, Ailina je mirno sedila i uživala u trenutnim tišinama koje su joj pružale retke minute mira.
- Skladajući misli, pila je laté dok su kapljice leda, koje su gotovo nestale, ostavljale tragove po staklenoj čaši. Prolaznici su hodali ispod nje, a ona je razmišljala o svom mužu, Dimi, koji je pre nekoliko dana otputovao na poslovni put u Dubai. Rekao je da je to vrlo važan put za njegovu karijeru, a ona se, uprkos tome, brinula i nadala da će sve proći u najboljem redu. Samo nekoliko trenutaka nakon što je podigla telefon, Ailina je primila poziv. Zanimljivo, nije bilo uobičajeno da svekruha zove u ovo vreme, i to ju je zabrinulo.
Na ekranu telefona pojavilo se ime „Nina Petrovna“. Srce joj je zadrhtalo, osećala je nelagodu, jer je znala da je njena svekrva obično zvala samo kada je bila nezadovoljna ili kada je imala neku nesreću. Kad je podigla telefon, zatekao ju je dramatičan i očajan glas Nene Petrovne, koja nije mogla da zadrži svoje suze.
„Alicia, Alico! Možemo li da izdržimo još? Moj sin, tvoj muž, nas je napustio!“
- Svi zvukovi su nestali u njenoj glavi, dok su ovi trenuci bile pravi udarci za njen um. Bio je to poziv u kojem je obaveštena o tragediji. Dima je, kako je rečeno, poginuo u saobraćajnoj nesreći u Dubaiju, zemlji koju je posetio kako bi ostvario svoje poslovne ciljeve. Ailina nije mogla da poveruje u te reči, još uvek je bila pod dojmom poslednjeg razgovora s njim, kad se žalio na hranu.
„Sigurni ste?“ pitala je u šoku, misleći da je sve neki nesporazum.
Nina Petrovna nije imala strpljenja, njen glas je postao oštar: „Pa naravno, šta misliš, Alico, da ti lažem? Brzo uzmi pasoš, poleti u Dubai i potpiši papire za kremaciju! Moraš da stigneš, ne možemo da čekamo!“
U trenutku, sve je postalo maglovito. Bez vremena za razmišljanje, Ailina je poskakivala kroz stan, sabijajući stvari u torbu, dok su joj suze padale na odeću. Dima, njen muž, kojeg je volela, nije bio samo partner već je bio onaj sa kojim je delila mnogo svog života. Prošlost im je možda bila teška, ali on je bio njeno sve, a sada je bila suočena sa gubitkom koji nije mogla da obuhvati.
Njeno srce bilo je ispunjeno tugom, a ruke nisu mogle da prestanu da drhte. Po povratku u stan, sve je bilo isto, miris parfema njegovih stvari bio je svuda, ali nije bilo njega. Samo je želela da sve to nestane, da otputuje u Dubai, da ga ponovo vidi.
- Na brzinu je uzela taksi ka aerodromu, glava joj je bila ispunjena samo jednom mišlju – da mora da stigne na vreme. Grad je bio prepun saobraćajnih gužvi, a i tako se mučila s nekontrolisanim suzama koje nisu mogle da se zaustave. Mislila je samo o tome da treba da stigne na vreme da izvede svoju misiju, da donese svog muža kući.
Tokom vožnje, telefon je ponovo zazvonio – ponovo je bila Nina Petrovna. „Gde si?“, pitala je ona, potpuno svestan užasa koji je Ailinu još uvek progutao.
Ova strašna vest u kojoj je njeno srce bilo u neverici postavila je Ailinu pred neizbežnu realnost koju je morala da podnese. Ali sve što je želila bilo je da se vrati u normalan svet, da obezbedi da Dima ne bude samo broj u stranom svetu, nego da se vraća kući, čak i u mrtvom svetu koji su joj uskoro otkrili.
Kroz njene emocije koje su postale samo zbrka, priča koju je otkrila na kraju donosi duboku refleksiju: “Blic” u svom članku ukazuje na važno pitanje o uticaju nesreće na ljude i kako gubitak može promeniti tok života, često nanevši ljudi do stresa i nesanice.
