Pitanje da li je dozvoljeno venčanje između rođaka uvek izaziva nedoumice među vernicima. Nedavni slučaj iz Srbije dodatno je otvorio raspravu kada je jedna žena otkrila da je u vezi sa mladićem koji joj nije dalek koliko je na prvi pogled delovalo.
- Naime, ispostavilo se da su njihove čukunbabe bile rođene sestre, što znači da imaju zajedničke pretke. Žena, koja sebe smatra vernicom, obratila se sveštenstvu kako bi razrešila dilemu: da li takva veza može da se okarakteriše kao incest i da li bi brak uopšte mogao da dobije crkveni blagoslov.
Njena poruka, upućena portalu namenjenom crkvenim pitanjima, otkrila je dilemu koja muči mnoge – gde se zapravo povlači granica između zabranjenog i dopuštenog srodstva. Odgovor je stigao od sveštenika koji je precizirao da se prema pravilima Srpske pravoslavne crkve krvno srodstvo do četvrtog stepena smatra nepremostivom preprekom za brak. Drugim rečima, ukoliko dvoje ljudi pripadaju ovom krugu srodstva, njihova zajednica se uopšte ne može smatrati valjanom pred Crkvom.
- Međutim, ono što ohrabruje jeste činjenica da se od petog do sedmog stepena srodstva situacija posmatra drugačije. Sveštenik je naglasio da se u tim slučajevima govori o uklonjivoj smetnji, što znači da brak ipak može biti sklopljen, ali pod jednim uslovom – potrebna je saglasnost nadležnog episkopa. Episkop je taj koji daje krajnji blagoslov nakon što se par obrati molbom, a sveštenik tu molbu prosledi na višu instancu. U praksi, ukoliko ne postoje drugi razlozi za odbijanje, blagoslov se najčešće i dobija.
Objašnjeno je i na koji način se računa stepen srodstva, što mnogima može zvučati komplikovano, ali ima svoje jasno utemeljenje. Tako, brat i sestra pripadaju drugom stepenu, dok su brat i sestra od strica ili tetke u četvrtom stepenu. Ako dvoje ljudi imaju zajedničkog pradeda, oni se nalaze u šestom stepenu, a ako dele čukundedu, tada se već govori o osmom stepenu srodstva. U tom slučaju Crkva više ne prepoznaje nikakvu prepreku – smatra se da među njima praktično nema rodbinske veze. Ova precizna pravila sprečavaju konfuziju i jasno pokazuju gde se završava incest, a gde počinje sloboda izbora.
Zanimljivo je da su u praksi, naročito u manjim sredinama, brakovi između daljih rođaka ranije bili znatno češći. Razlozi su uglavnom bili praktične prirode – očuvanje imovine unutar porodice, mali broj potencijalnih partnera u seoskim zajednicama, ali i duboko ukorenjeni običaji. Danas je situacija drugačija, ali dileme su i dalje prisutne. Upravo zbog toga institucionalni stav Crkve igra ključnu ulogu u razjašnjavanju granica.
Kako navodi Politika, u jednom tekstu posvećenom običajima i porodičnim vezama, još u 19. veku Srpska pravoslavna crkva je nastojala da jasno odredi linije srodstva kako bi sprečila zloupotrebe i sukobe unutar porodica. To pokazuje da pitanje nije novo, već je vekovima bilo predmet rasprava i crkvenih odluka, naročito u društvima gde su porodične veze imale ogromnu težinu.
- U konkretnom slučaju žene koja se obratila svešteniku, jasno je da njihova veza potpada pod osmi stepen srodstva. Prema objašnjenju Crkve, to znači da ne postoji nikakva prepreka za brak. Drugim rečima, ukoliko bi odlučili da se venčaju, mogli bi da dobiju blagoslov bez ikakvih poteškoća. Sveštenik je poručio da u toj situaciji „ne postoji nikakva smetnja sa stanovišta crkvenih bračnih pravila“. Na taj način, vernicima se daje sigurnost i jasna smernica, kako bi mogli da donesu odluku mirne savesti.
Važno je naglasiti da Crkva ovakvim stavom ne negira emocionalnu stranu priče. Naprotiv, ona uzima u obzir ljudsku potrebu za ljubavlju, ali je istovremeno pažljivo balansira sa tradicijom i moralnim normama. Upravo to je ono što daje težinu ovim pravilima – oni nisu puki zakoni, već rezultat vekovnog iskustva i promišljanja.
Kako podseća portal Nova.rs, u Srbiji su i danas česti slučajevi da se ljudi uplaše ili osete nelagodu kada otkriju da su u vezi sa nekim sa kim dele pretke. Strah od osude okoline često bude veći nego realna prepreka. U tom smislu, jasna uputstva Crkve služe kao svojevrsna uteha – ako pravila dopuštaju brak, onda nema mesta stidu ili strahu.
Ipak, postavlja se i šire pitanje: koliko su ovakva pravila važna u savremenom društvu gde ljudi češće biraju partnere daleko izvan svojih lokalnih zajednica? Dok u urbanim sredinama takvi slučajevi deluju retko, u ruralnim krajevima se i dalje mogu sresti. Često upravo Crkva ostaje glavni autoritet kojem se parovi obraćaju kada žele razrešiti dileme. Blagoslov episkopa u takvim situacijama ne doživljava se samo kao formalnost, već kao potvrda da njihova zajednica ima i duhovnu, a ne samo pravnu težinu.
- Prema pisanju RTS-a, antropolozi ističu da ovakva pitanja nisu jedinstvena za Srbiju – slična pravila postoje u svim pravoslavnim zajednicama, kao i u drugim religijama. Na taj način Crkva pokazuje da nije izolovan slučaj, već deo šireg kulturnog i religijskog obrasca, gde je granica između dopuštenog i zabranjenog jasno postavljena kako bi se zaštitila i porodica i zajednica u celini.
Zaključak je jasan: brak među krvnim rođacima može biti dozvoljen, ali samo u određenim okolnostima. Od petog do sedmog kolena odluku donosi episkop, dok se osmo i dalje srodstvo smatra potpuno slobodnim. Ovim pravilima Crkva ne samo da štiti vernika od nedoumica, već i gradi most između tradicije i savremenog života. Za mnoge parove, to znači jedno – da njihova ljubav, iako potekla iz neočekivanih korena, može dobiti blagoslov i postati deo svetog braka.
