U kući sa šestoro dece buknuo je požar: Majka živa gorela, koža je visila s nje i bila je u komi 3 meseca, kad se probudila njeno pitanje rasplakalo je doktore

U današnjem članku vam pišemo na temu jedne izuzetne životne priče koja je potresla svet i ostavila snažan utisak u srcima mnogih. Radi se o majci koja je, bez dvoumljenja i razmišljanja o sopstvenom životu, učinila sve da spasi svoju decu iz vatrene stihije. Njena hrabrost i žrtva ostaju trajni simbol snage majčinske ljubavi.

• Priča o Emi Šols, majci šestoro dece iz Švedske, počinje jedne septembarske noći 2019. godine. Dok su deca spavala u svojim sobama, ona je osetila miris dima i uočila plamen koji se širio iz prizemlja kuće. U tom trenutku nije bilo vremena za strah, već samo za instinkt majke koja zna da mora da spasi svoju decu. Najmlađi sinovi nalazili su se na mestu gde je vatra najpre zahvatila, a Ema se bacila na njih, štiteći ih sopstvenim telom. Uprkos eksploziji koja je usledila kada su vrata bila otvorena, uspela ih je izvući iz opasnosti i zaključati napolju, da se ne bi vratili unutra.

Vatra je već zahvatila stepenište i put ka gornjem spratu bio je poput paklenog iskušenja. Svaki korak doneo je bol, jer joj je koža počela da se odvaja sa tabana. Deca na spratu, u panici, pokušavala su da pronađu izlaz – jedna od ćerki skočila je kroz prozor da potraži pomoć, dok je najstariji sin pokušao da spusti merdevine. Ema je, krvareći i sa opekotinama koje su gutale njeno telo, nastavila da se probija kroz dim i plamen. Kada je stigla do balkona, deca su bila u šoku od prizora – majka je izgledala kao da gori, ali nije odustajala.

• Međutim, shvatila je da nema sve svoje mališane uz sebe. Najmlađa ćerka, beba Moli, i dalje je bila u krevetiću. Uprkos molbama sinova da ne ulazi ponovo, Ema je skupila poslednje atome snage i ušla u sobu ispunjenu dimom. Tamo, kroz gustu maglu i ugušujući dim, ugledala je bebu kako stoji i plače. Bez ikakve zaštite osim sopstvene kože koja je gorela, podigla je dete i iznela ga iz pakla.

Kada se s Moli našla na balkonu, sin Vilijam držao je merdevine. Svaki njen korak niz njih bio je mučenje, jer su joj se spaljena stopala lepila za metalne prečke. Na poslednjem koraku pala je, iscrpljena i u agoniji, ali s osećajem da je ispunila ono što joj je bilo najvažnije – sva deca su bila živa.

Lekari su kasnije konstatovali da je Ema imala opekotine na čak 93 odsto tela, što je gotovo nespojivo sa životom. U medicinskim krugovima se retko beleži da neko preživi i 90 odsto opekotina, pa je njen oporavak bio prava medicinska i ljudska borba. Tri nedelje provela je na respiratoru, balansirajući između života i smrti. Njena deca prošla su bez povreda, ali sa dubokim emotivnim ožiljcima i sećanjem na hrabrost majke koja im je spasila život.

Ova priča u Švedskoj je ubrzo odjeknula kao primer herojstva. Javnost je Emu prozvala “Majkom hrabrosti”, a njena borba postala je inspiracija mnogima koji se suočavaju sa ličnim tragedijama. Njen čin pokazuje da snaga ljubavi i instinkt da se zaštiti dete prevazilaze i fizičke granice čoveka. Kada se majka nađe pred izborom između bola i života svoje dece, ona uvek bira ono drugo – pa makar je to koštalo i sopstvenog života.

• Slične priče o majčinskoj hrabrosti nisu nepoznate ni našim prostorima. Prema pisanju RTS-a, u jednom požaru u Nišu 2021. godine majka je uspela da iz plamena izvuče svoje dvoje dece, zadobivši povrede na rukama i licu. Njena borba je, baš kao i Emin primer, podsetila koliko snage može da pruži roditeljska ljubav.

Takođe, portal Blic je preneo potresnu priču iz Zaječara, gde je žena, uprkos riziku po sopstveni život, spasila svoje dete iz zapaljenog stana. Komšije su je opisale kao “ženu lavicu”, a njena hrabrost izazvala je divljenje čitave zajednice. Ovi događaji jasno pokazuju da se majčinska požrtvovanost prepoznaje i vrednuje u svim društvima.

Na sličan način o herojskim delima piše i Kurir, podsećajući na majke koje su u najtežim okolnostima pokazale neverovatnu snagu. Njihove priče povezuju se sa onom o Emi Šols, jer imaju zajedničku poruku – ljubav prema deci je pokretačka sila jača od straha i bola.

• Danas, nekoliko godina nakon tragedije, Ema nastavlja svoj život uz podršku porodice i zajednice. Iako su ožiljci fizički i emotivno trajni, ona je simbol pobede majčinskog srca nad smrću. Njena priča živi, inspirišući mnoge da ne odustanu ni u najtežim trenucima. I dok je telo nosi podsetnik na vatru koju je prošla, u očima njene dece ona je večna heroina koja im je poklonila najdragocenije – život.