Na dan 27. septembra slavimo Vozviženje časnog Krsta, ili Krstovdan, jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika.
- Ovaj dan obeležava pronalaženje i iskopavanje Časnog krsta na Golgoti, kao i vraćanje tog svetog relikvijara iz Persije u Jerusalim. Krstovdan se slavi dva puta godišnje – 18. januara i 27. septembra, ali jesenji Krstovdan ima poseban značaj.
Običaji i verovanja na jesenji Krstovdan
Za jesenji Krstovdan naši preci su imali brojne običaje, a jedan od najpoznatijih je onaj koji se odnosi na stoku. U nekim krajevima, stoka se premazivala katranom, praveći znak krsta, kako bi je zaštitili od bolesti. Ovaj ritual simbolizovao je zaštitu i blagostanje koje je trebalo pratiti stoku tokom zime.
- Postoji i verovanje da se upravo na Krstovdan zmije povlače na počinak i da ih nećemo viđati sve do narednog leta. Na ovaj dan je, takođe, preporučeno da se iskopaju velike rupe i posade sadnice voća. Na jesenji Krstovdan, zbog blage klime i skorašnjih jesenjih kiša, smatra se da su uslovi savršeni da voće “prima” i da se grane razgranaju.
Obredi u crkvi
Na ovaj dan u crkvi se osveštavaju bosiljak, grožđe, žito i jabuke. Osveštani bosiljak, prema tradiciji, drži se sa ikonom i koristi za isceljenja. Ovaj praznik je specifičan po tome što se dozvoljava detaljno čišćenje doma – kuća se sprema za zimu, a to uključuje pranje svega što se može oprati. Ovo je simbolična priprema za hladniji deo godine, koji dolazi.
Predskazivanja vremena na Krstovdan
Na Krstovdan se često verovalo da vreme na taj dan može predskazati narednu zimu i godinu. Ako je na Krstovdan oblačno, smatralo se da će zima biti bogata snegom. Ako je dan bio suvo, predviđalo se da će naredna godina biti sušna. Tihom kišom pred Krstovdan najavljivala se blaga zima, dok je grmljavina predskazivala plodnu godinu.
Takođe, verovalo se da ako laste ne odu do Krstovdana, zima neće biti jako hladna. Ako je dan bio vedar, predviđali su suvomrazice, a ako je bio oblačan, očekivala se snežna zima.
Ljudski odnos prema Krstovdanu
- Veruje se da su ljudi rođeni na Krstovdan pod posebnom odgovornošću pred Bogom, jer se kaže da na svojim plećima nose senku Časnog krsta. Ovi ljudi se smatraju odgovornijima za svoje postupke i smatra se da su pred Bogom u posebnoj obavezi da deluju ispravno i pravedno. Ova verovanja ukazuju na to koliko je Krstovdan u narodu bio važan dan, ispunjen tradicijama, simbolikom i duhovnim značenjem.
Krstovdan je, dakle, ne samo dan sećanja na istorijske događaje, već i dan kada se sprovode rituali, izražava poštovanje prema tradiciji i prirodi, kao i dan kada se simbolički spremaju domovi i srca za predstojeću zimu.
