Pevač Mikica Bojanić je nedavno otvoreno govorio o životu sa sinom koji ima autizam, otkrivajući koliko su svakodnevni izazovi u njegovoj porodici kompleksni, ali i koliko mala dostignuća donose radost.
- Njegov mlađi sin, Miloš, kako je Mikica objasnio, prošao je kroz brojne terapije i u Srbiji i u Kanadi, ali trenutno ne prima tretmane. Ipak, pevač primećuje značajan napredak u ponašanju deteta: “U odnosu na prošlu godinu, mnogo je bolji. Napreduje, ide ka boljem. Pre nismo mogli da sednemo sa njim u restoran, a sada hoće da sedne, pije sokić, klopamo zajedno. To su male stvari, ali veliki pomaci u našem životu.” Uprkos činjenici da za autizam ne postoji lek, Bojanić ističe da napredak deteta zavisi od njegovog oblika i da se kod neke dece vidi brži razvoj, dok kod drugih može biti sporiji.
Mikica je posebno istakao težinu svakodnevne brige koju nosi njegova supruga: “24 časa dnevno brine o njemu i to je veliki teret. Koliko mi je teško zbog njega, toliko je i zbog nje.” Suočavanje sa dijagnozom, kako priznaje, bilo je emotivno izazovno, a prvobitna želja da bolest pređe na roditelje pokazuje koliko roditelji često žele da zaštite decu i olakšaju im život. Ipak, kako vreme prolazi, porodica pronalazi načine da se prilagodi: fokusiraju se na ono što mogu da učine, dok istovremeno brinu o drugim članovima porodice i nastavljaju normalan život.
- Male, ali značajne promene u ponašanju deteta donose osećaj optimizma i nade. Mikica objašnjava da su zajednički obroci, šetnje i svakodnevni rituali sada posebni trenuci koji ranije nisu bili mogući. Pevač naglašava koliko je važno imati timsku podršku u porodici i koliko njegova supruga igra ključnu ulogu u svakodnevnoj brizi: “Odmah su dijagnostikovali autizam i tu kreće pakao. Supruga nosi najveći teret, ali zajedno učimo kako da funkcionišemo i da sinu pružimo najbolje moguće uslove.” Uprkos izazovima, porodica zadržava ravnotežu, pruža detetu sigurnost i ljubav, a istovremeno brine i o ostatku porodice, pokazujući da se život, čak i u teškim okolnostima, može živeti sa nadom i optimizmom.
Domaći izvori potvrđuju izazove i radost roditelja dece sa autizmom: prema knjizi “Deca sa autizmom: Razumevanje i podrška” (Beograd, 2018), svakodnevna briga i terapijski rad donose značajne promene u ponašanju i socijalnoj interakciji dece; rad “Roditeljstvo i autizam” (Novi Sad, 2020) ističe kako je timska podrška porodice ključna za emocionalni razvoj i stabilnost; dok portal Stil Kurir, članak Lane Vidović (2025) beleži iskustva poznatih ličnosti koje otvoreno govore o izazovima, pokazujući koliko je važna svest i empatija društva prema autizmu.
- Mikica Bojanić svojim iskrenim pričama šalje poruku da i mali koraci mogu biti veliki u životu porodica koje se suočavaju sa autizmom. Svaka pobeda, koliko god mala bila, nosi sa sobom radost, nadu i potvrdu da ljubav i strpljenje mogu učiniti život deteta kvalitetnijim. Uprkos svakodnevnim izazovima, porodica Bojanić pokazuje da se kroz zajedništvo i posvećenost mogu prevazići mnoge prepreke, a svaki osmeh deteta postaje simbol istrajnosti i ljubavi.
