Jedna od najpotresnijih i najlepših ljubavnih priča koja se dogodila na prostoru bivše Jugoslavije u Tuzli naime priča govori o Enveru Šiljku i Fridi Laufer. Njihova veza nije bila samo romantična već je bila protkana idealima borbom i tragedijom, ostavljajući veliki trag iza sebe.
- Enver Šiljak rođen je 1919. godine u Bosanskoj Gradišci, u siromašnoj porodici. Zbog teškog materijalnog stanja, preselio se u Tuzlu, gde je započeo novi život. Bio je ne samo zaposlen kao službenik u poznatoj Fabrici soli, već i vrlo aktivan u kulturnom i političkom životu. Bio je student prava, talentovani muzičar i politički angažovan kao šef Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) za severoistočni deo Bosne. Njegov život bio je posvećen borbi za pravdu, slobodu i jednakost, vrednosti koje su u to vreme bile retke i opasne za one koji su ih javno zastupali.
U istoj fabrici radila je i Frida Laufer, rođena 1920. godine. Mlada žena je odmah zapala za oko Enveru, a i ona je prepoznala u njemu osobu od integriteta i hrabrosti. Njihova ljubav je procvetala u najtežim uslovima – u jeku političkih previranja i sve većeg pritiska fašističkog režima koji je u to vreme stezao obruč oko svih koji su drugačije mislili ili delovali protiv sistema.
- Frida i Enver nisu bili samo par u ljubavi, već i saborci. Oboje su bili aktivni učesnici antifašističkog pokreta, delujući ilegalno u Tuzli. Njihovo delovanje nije prošlo nezapaženo – ubrzo su se našli na poternici. Dana 4. jula 1941. godine, proglašeni su za neprijatelje režima. Pokušali su da pobegnu i sačuvaju svoje živote, ali su 18. jula 1941. godine uhvaćeni i privedeni.
Za Envera nije bilo spasa. Zajedno sa saborcima Rudolfom Vikićem i Memom Suljetovićem, osuđen je na smrt. Dana 5. septembra 1941. godine, odvedeni su na streljanje. Enver je, u svojim poslednjim trenucima života, pokazao izuzetnu hrabrost i snagu. Dok su ga vodili na gubilište, pevao je pesmu “Je l’ ti žao što se rastajemo”, posvetivši je Fridi. Njegov glas, u tom trenutku, bio je simbol otpora, ljubavi i ljudske dostojanstvenosti, čak i pred smrću.
- Frida nije prošla ništa bolje. Nakon hapšenja, prebačena je u koncentracioni logor, gde je kasnije rodila Enverovo dete. Nažalost, ni ona ni njihovo dete nisu preživeli – oboje su ubijeni u logoru, što je tragediju ove priče učinilo još dubljom i potresnijom. Njihova ljubav, hrabrost i žrtva postali su simbol borbe za slobodu, ali i večne vernosti u najtežim okolnostima.
Njihova sudbina nije zaboravljena. Naprotiv, ona je poslužila kao inspiracija mnogim umetnicima, piscima i muzičarima. Jasmin Imamović, poznati pisac i političar, napisao je roman “Slana zemlja”, koji se temelji upravo na priči Envera i Fride. Takođe, popularni pevač Halid Bešlić snimio je emotivni spot za pesmu “Je l’ ti žao što se rastajemo”, u kojem se vizualizuje tragična priča dvoje mladih zaljubljenih ljudi koji su svojom ljubavlju nadživeli smrt.
- U znak sećanja na njih, u Tuzli je most koji povezuje obale reke Jale dobio ime po ovom paru. Zvanično se zove “Most narodnog heroja Envera Šiljka i Fride Laufer”, ali među stanovnicima i posetiocima poznat je kao “Most ljubavi”. Mnogi parovi danas na tom mostu ostavljaju katance sa svojim imenima kao simbol trajne ljubavi, nadahnuti pričom dvoje ljudi koji su pokazali da prava ljubav ne zna za prepreke ni kraj.
Priča Envera i Fride nije samo sećanje na prošlost, već i pouka za budućnost – o snazi ljubavi, o hrabrosti da se bori za ideale, i o žrtvama koje su mnogi dali kako bismo danas živeli u slobodnijem i humanijem društvu. Iako su njihovi životi ugašeni prerano, njihova ljubav živi i danas, ne samo kroz pesmu i knjigu, već i kroz most, priče i srca onih koji veruju u istinske vrednosti.
