Papa Franjo, rođen kao Jorge Mario Bergoglio, preminuo je jutros u 88. godini života, ostavivši za sobom nasleđe koje će se pamtiti kao jedno od najposebnijih i najhumanijih u istoriji Katoličke crkve. Umro je u Domu svete Marte u Vatikanu u 7:35 sati, a tužnu vest saopštio je kardinal Kevin Farrell, istakavši da se rimski biskup vratio „u Očev dom“ i da je njegov život bio potpuno posvećen služenju Bogu i Crkvi.
- Ova smrt dolazi neposredno nakon što se Papa Franjo, uprkos teškom zdravstvenom stanju, još jednom pojavio pred vernicima. Na Uskrs, dan nade i vaskrsenja, izneo je poslednji javni blagoslov okupljenima na Trgu svetog Petra. U invalidskim kolicima, ali s blagim osmehom i podignutom rukom, obratio se hiljadama okupljenih rečima: „Sretan Uskrs“. Time je, simbolično, zatvorio jedno veliko poglavlje svog života i pontifikata, pokazujući da njegova posvećenost nije jenjavala ni u poslednjim trenucima.
Tokom Velike sedmice, prvi put otkako je izabran 2013. godine, Papa je propustio većinu važnih liturgijskih obreda. Na uskrsnu bdijenje u subotu uveče nije prisustvovao, već je misa bila u rukama kardinala. Ipak, njegova želja da makar nakratko bude među vernicima na sam Uskrs govori o dubini njegove vere i odgovornosti koju je nosio do poslednjeg daha. U samoj bazilici Svetog Petra, obratio se prisutnima molitvom, a deci koja su došla da ga vide podelio je slatkiše.
- Dan pre smrti imao je još dva značajna susreta. U privatnoj audijenciji primio je američkog potpredsednika JD Vancea, a potom i hrvatskog premijera Andreja Plenkovića. Ovi susreti, iako kratki, govore o Papi kao o čoveku koji je i do poslednjih trenutaka vodio brigu o međuljudskim, međunarodnim i političkim odnosima, ostajući veran dijalogu, pomirenju i povezivanju ljudi.
Njegov pontifikat trajao je 12 godina, a tokom tog perioda suočavao se s brojnim zdravstvenim izazovima. U više navrata je bio hospitalizovan, a poslednjih meseci stanje mu se znatno pogoršalo. Pre samo nekoliko nedelja otpušten je iz bolnice, nakon što je uspešno prebrodio tešku obostranu upalu pluća. Ipak, bolest je ostavila trag, a njegov fizički izgled i slabost bili su sve vidljiviji.
- Tokom svoje službe, Papa Franjo je bio poznat po skromnosti, otvorenosti i hrabrosti da menja Crkvu iznutra. Bio je prvi papa iz Latinske Amerike, prvi isusovac na čelu Rimokatoličke crkve, kao i prvi koji je uzeo ime Franjo, u čast svetom Franji Asiškom. Od samog početka pokazivao je želju da Crkvu približi običnim ljudima, da ukine nepotrebni luksuz i podstakne služenje najugroženijima.
Njegove poruke bile su jasne i snažne – zalagao se za siromašne, marginalizovane, migrante, ali i za ekološku pravdu i mir među narodima. Njegovi govori često su bili okrenuti ka tome da Crkva bude dom za sve, posebno za one koji su ranjeni, izgubljeni ili izopšteni. Milosrđe, samilost i briga o planeti bili su temelji njegove poruke.
- Iako je u Crkvi izazvao podeljena mišljenja, njegovo liderstvo ostaje upamćeno kao vreme dubokih i potrebnih reformi. Bavio se temama koje su dugo bile tabu, poput pitanja LGBT zajednice, celibata, mesta žene u Crkvi i transparentnosti u vezi sa finansijama i slučajevima zlostavljanja. Njegova spremnost da sluša, čak i kada se nije slagao sa svima, činila je razliku u savremenoj crkvenoj komunikaciji.
Uprkos bolesti, do poslednjeg dana pokazivao je duhovnu snagu. Njegova sposobnost da istovremeno bude i pastir i prijatelj, i teolog i čovek naroda, obeležila je njegov pontifikat na poseban način. Njegova smrt ostavlja veliku prazninu, ali i nasleđe koje će generacije proučavati.
- U njegovu čast, vernici širom sveta okupljaju se u molitvi, prisećajući se njegovih reči i dela. Bio je čovek nade, svetlosti i vere, i otišao je dostojanstveno, ostavljajući svetu snažnu poruku – da ljubav, skromnost i služenje drugima ostaju večne vrednosti, bez obzira na epohe i izazove.
