Danas vam donosimo priču o Vesni Petrović, ženi čiji je život ispunjen nevjerojatnim detaljima i potragom za vlastitim identitetom, koja je počela još u najranijoj dobi. Priča o Vesni, koja je kao beba ostavljena na Kalemegdanu, prepuna je tuge, nade i traganja za istinom.
Vesna je rođena u Beogradu, ali njeno ime i poreklo bili su joj oduzeti već pri rođenju. Kao nedonošče, pronađena je napustila pored stovarišta u Donjem gradu, pokrivena samo belim ćebencem i pelene od flanela. Niko nije znao ko su njeni biološki roditelji, a njeno ime nije bilo ništa drugo osim onoga koje su joj dali u Zvečanskoj, domu za nezbrinutu decu. Iako su je upisali u matičnu knjigu, stvarni podaci o njenom poreklu ostali su nepoznati. Usvojena je 1965. godine u Ćupriji, ali i nakon toga, tragovi njenog života bili su obavijeni tajnom.
- Iako je odrasla u ljubavi svoje usvojiteljske porodice, Vesna je često osećala da nešto nedostaje. Biološke roditelje nikada nije upoznala, a istina o svom poreklu nikada joj nije bila otkrivena. Usvojitelji su preminuli pre više od trideset godina, a čak ni na samrti nisu joj otkrili tajnu njenog porekla. Ovaj “nepotpun” život naveo ju je da započne potragu za sopstvenim identitetom. Počela je s istraživanjem u matičnim knjigama i arhivama, ali svaki odgovor koji je dobila otvarao je samo nova pitanja. Kroz godine, Vesna je nastavila traganje, a jedina svetlost bila je rečenica koju joj je rekao daleki rođak: “Negde postoji njena sestra bliznakinja.”
Pre tri godine, Vesna je na Fejsbuk stranici posvećenoj nestaloj, otetoj i usvojenoj deci iz bivše Jugoslavije, podelila svoju priču i otkrila da su joj rođaci usvojitelja rekli da ima sestru bliznakinju koja živi u Novom Sadu. Ova informacija podstakla je Vesnu da nastavi potragu, iako je još uvek bila bez odgovora. Na Fejsbuku je napisala: “Moja krvna grupa je B pozitivna. Uradila bih DNK test, ako nađem svoju majku, ne krivim je, samo želim da je upoznam.” Ova rečenica odražava duboku želju za spoznavanjem svojih korena i izgradnjom veze s osobama koje joj nedostaju.
- Kroz svoju potragu, Vesna se podseća na trenutke iz najranijeg perioda svog života kada je bila beba, na to koliko je bila prepuštena sebi. Iako je danas sigurna da joj ime nije bilo samo Vesna, već da je njeno pravo ime Manojlović Nera, to nije promenilo ništa u njenoj borbi za istinu. Za nju, svaka nova informacija o njenom poreklu postajala je ključna, a tragovi života koje je ostavila iza sebe bili su jedini tragovi koji su vodili ka odgovoru na pitanja koja je nosila celog života.
Vesna je svoje traganje za identitetom pretvorila u podsećanje na važnost istraživanja svojih korena, uverenja da je pravo na znanje o poreklu nešto što je zaslužio svaki čovek. Na kraju, njen poziv za pomoć putem društvenih mreža mogao bi joj doneti odgovore na pitanja koja su joj decenijama mučila dušu. Kroz ovu priču, Vesna postavlja pitanje svim onima koji se osećaju izgubljeno – da li je moguće pronaći ljubav, povezanost i odgovore koje nosimo u sebi, čak i nakon tolikih godina?
Ova priča nas podseća da traganje za identitetom i istinom nikada nije jednostavno, ali i da je svaki korak ka otkrivanju prošlosti dragocen.
