Bilo je jedno popodne kad je Hitna pomoć primila poziv koji je odmah podigao obrve operatera.
– Hitna pomoć, šta se desilo? – pitao je dežurni tehničar.
– Pa… ja sam se malo povrijedio… – započeo je glas s druge strane, zvučeći ozbiljno. – Ali, zapravo… možda nije tako strašno.
Dok su se timovi spremali da pođu na teren, čovjek je nastavio:
– Znate, ja sam samo htio da provjerim… hoće li neko doći. Ne brinite, ne moram hitno, samo… želio sam da vidim reakciju.
Na lice medicinsara spustila se tišina. Hitna, najvažnija služba u gradu, na brzinu spašava živote, a ovaj gospodin – pozvao ih je… iz znatiželje.
Ali tu nije kraj. Kad su stigli, ekipa je pronašla čovjeka zdravog kao dren, s osmijehom od uha do uha, kako sjedi i puši cigaretu:
– Eto, došli ste. Bravo! – rekao je, kao da je upravo osvojio nagradu za najbeskorisniji poziv godine.
Medicinski radnici su samo pogledali jedan drugoga i krenuli da se smiju. Hitna pomoć je i dalje stub sigurnosti, ali tog dana su naučili jednu stvar: ponekad ljudska mašta ne poznaje granice.
I dok su se vraćali u bazu, jedan od tehničara šapnuo je:
– Sljedeći put kada neko kaže da im je “hitno”, možda je bolje da prvo pitamo: “Da li je ovo život ili samo ego?”
BONUS TEKST
U svakodnevnim situacijama, manjak kulture najčešće se ogleda kroz male, ali značajne gestove koji mogu mnogo reći o osobi. Kod žena, kao i kod svih ljudi, određeni obrasci ponašanja jasno odaju da ne postoji osnovno poštovanje prema drugima, samokontrola ili svest o tuđim osećanjima. Iako kultura nije isključivo vezana za spol, u praksi se često može primetiti kada određeni postupci kod žena ostavljaju utisak nepristojnosti ili neprimerenosti.
- Jedan od najočiglednijih znakova jeste nepoštovanje tuđeg vremena i prisustva. Kašnjenje bez opravdanja, prekidanje sagovornika ili ignorisanje prisutnih često deluje sebično i pokazuje nedostatak pažnje prema drugima. Sličan efekat ostavlja i odnos prema osobama koje pružaju javne usluge – konobarima, prodavcima ili osoblju u ustanovama. Žena koja se ponaša bahato, kao da je iznad drugih, ne pokazuje moć ili samopouzdanje, već upravo suprotno – manjak empatije i osnovnih manira. Takvi postupci, iako naizgled sitni, često ostavljaju snažan negativan utisak i udaljavaju ljude.
Drugi jasan pokazatelj nedostatka kulture je korišćenje vulgarnog jezika u svakodnevnoj komunikaciji. Nije problem biti iskrena, odlučna ili emotivna – ali način na koji se izražavamo mnogo govori o samokontroli i poštovanju drugih. Govoriti ružno o drugima, koristiti uvredljive izraze ili ne znati kada stati, znakovi su osobe kojoj fali strpljenja i emocionalne stabilnosti. Dramatično ponašanje u javnosti i nesposobnost da se mirno komunicira često ostavljaju dugotrajan negativan utisak, a okruženje postaje napeto i neprijatno.
- Zanemarivanje ličnog izgleda i konteksta još je jedan faktor koji može odavati nekulturu. Neurednost, neprimerena garderoba ili nebriga o higijeni ne znače automatski nevaspitanje, ali u kombinaciji s ostalim ponašanjima jasno šalju signal o nepoštovanju prema sebi i drugima. Kultura se ne meri samo modnim stilom – odabir odeće koja ne odgovara situaciji, pretjerani kič ili zapušten izgled često ukazuju na odsustvo osnovne urednosti. Osoba koja poštuje sebe, to pokazuje kroz sitne, ali važne navike, koje se reflektuju i u načinu na koji poštuje druge.
Jedna od najčešćih karakteristika nekulturne osobe jeste uživanje u traču i širenju negativne energije. Umesto da se fokusira na korisne ili neutralne teme, žena sklona ogovaranju usmerena je na tuđe greške i probleme. Širenje tračeva, izmišljanje priča ili namerno omalovažavanje drugih radi lične satisfakcije pokazuje neosetljivost i manjak empatije. Takav stav ne samo da ruši dostojanstvo drugih, već često odbija ljude iz njenog okruženja, ostavljajući je u izolaciji.
- Bitno je razumeti da kultura nije gluma ili maska, već način života. Istinski kulturna osoba ponaša se dostojanstveno čak i kada niko ne gleda, jer to nije spoljašnji efekat, već deo njenog karaktera. Niko nije savršen, ali svako može raditi na sebi, menjaći navike koje stvaraju nelagodu drugima ili ostavljaju loš utisak. Žena koja želi biti primer drugima ne mora biti bez greške, ali mora biti svesna sebe i svog uticaja na okolinu.
Nepoštovanje, bahatost, vulgarnost, neurednost i ogovaranje možda na prvi pogled deluju bezazleno, ali upravo takve sitnice često grade nepremostive zidove među ljudima. Male promene u ponašanju, strpljenje i svest o drugima čine ogromnu razliku u međuljudskim odnosima. Zato vredi zastati i zapitati se – da li moje ponašanje gradi mostove ili zidove? Kultura se ne uči preko noći, ali kroz svakodnevni trud i pažnju prema sebi i drugima, svako može postati osoba s kojom bi i sam voleo da provodi vreme.
