Danas, čokolada je jedan od najomiljenijih slatkiša na svetu, ali njena istorija seže hiljadama godina unazad, u vreme kada su drevne civilizacije koristile kakao na potpuno drugačiji način nego što to činimo danas. Put čokolade od gorkog napitka drevnih Maja i Asteka do modernog mlečnog slatkiša fascinantan je i pun obrta.
- Priča o čokoladi počinje u tropskim šumama Srednje Amerike, gde su Maje i Asteci prvi otkrili čudesna svojstva zrna kakaovca. Ovi drevni narodi koristili su zrna kakaovca za pravljenje napitka poznatog kao „xocolatl“, koji je bio gust, gorak i pomešan s vodom, začinima i ljutim paprikama. Za razliku od današnjih čokoladnih proizvoda, ovaj napitak bio je daleko od sladkog. Maje i Asteci verovali su da im ovaj napitak daje snagu i bistrinu uma, zbog čega je bio rezervisan za vladare, sveštenike i ratnike.
Zanimljivo je da su u aztečkoj kulturi kakao zrna imala i vrednost valute – moglo se kupiti kokoška za 10 zrna, a za 100 zrna čak i komad fine tkanine. Kakao je bio smatran „darom bogova“ i imao je izuzetnu ulogu u svakodnevnom životu i religijskim obredima.
Međutim, sve se promenilo dolaskom Španaca u Ameriku početkom 16. veka. Hernán Cortés je 1528. godine doneo kakao u Španiju, a Evropljani su se prvi put susreli s ovim egzotičnim napitkom. Iako im gorka verzija nije odgovarala, Španci su počeli dodavati šećer, cimet i mleko, stvarajući blažu i prijatniju varijantu koju su ubrzo prihvatili, naročito među španskom aristokratijom. Tokom 17. i 18. veka, čokolada se širila Evropom, ali je i dalje bila luksuz dostupno samo bogatima.
- Prekretnica u istoriji čokolade desila se u 19. veku, kada je holandski pronalazač Konrad van Houten 1828. godine razvio metodu za izdvajanje kakao putera iz kakao mase. Ova inovacija omogućila je nastanak čvrstih čokoladnih proizvoda, što je označilo početak masovne proizvodnje čokolade. Nekoliko decenija kasnije, u Švajcarskoj, Daniel Peter i Henri Nestlé stvorili su prvi mlečni čokoladni bar koristeći mlečni prah kao ključni sastojak. Ova 1875. godina smatra se rođenjem moderne čokolade koju danas poznajemo.
U 20. veku, čokolada je postala globalni fenomen. Poznate čokoladarske kuće kao što su Hershey, Cadbury i Mars počele su masovnu proizvodnju, pretvarajući čokoladu iz aristokratskog luksuza u svakodnevni užitak. Dnešnje čokolade dolaze u različitim oblicima i varijantama, a čokolada je postala nezaobilazna u svim kulturama.
Osim što je ukusna, moderna nauka pokazala je brojne zdravstvene koristi tamne čokolade. Zbog visokog sadržaja flavonoida, prirodnih antioksidanata, tamna čokolada doprinosi zdravlju srca, poboljšanju cirkulacije i smanjenju upalnih procesa u telu. Takođe, stimuliše oslobađanje serotonina i endorfina, hormona koji utiču na naše dobro raspoloženje, zbog čega je često nazivaju „hranom za sreću“.
- Na kraju, priča o čokoladi nije samo o promenama u ukusu. To je i priča o kulturnim razmenama, inovacijama i ljudskoj sposobnosti da prirodne resurse pretvorimo u umetnost i užitak. Čokolada, koja je nekada bila vrednost i sredstvo plaćanja, danas je simbol slasti života i predstavlja deo bogate istorije koju delimo širom sveta.
