BONUS TEKST
Nedavno je jedan izuzetno značajan arheološki pronalazak ponovo privukao pažnju javnosti – najstarija poznata mapa sveta, izrađena u Vavilonu tokom 6. veka pre nove ere, konačno je u potpunosti dešifrovana. Ova drevna glinena ploča, ispisana klinastim pismom, prikazuje ne samo teritoriju koja je tada bila poznata Vaviloncima, već i njihovu predstavu o svetu izvan granica svakodnevnog iskustva. Mapa pruža izuzetan uvid u to kako su stari narodi zamišljali svoj univerzum, i kako su miješali stvarnost sa mitovima i verovanjima.
- Ploča je deo kolekcije Britanskog muzeja još od 1882. godine, ali je sve do nedavno ostala enigma zbog nedostajućih delova. Tek kada su kustosi uspeli da rekonstruišu i dopune oštećene fragmente, postalo je moguće u potpunosti razumeti poruku koju ova mapa nosi. Ono što se otkrilo nije samo prikaz topografije starog sveta, već i pogled u kosmologiju i maštu Vavilonaca.
Na prednjoj strani ploče vidi se kružna karta, koja prikazuje središnji deo tada poznatog sveta – oblast Mesopotamije, što u savremenim okvirima odgovara uglavnom teritoriji današnjeg Iraka. U samom središtu mape nalazi se grad Vavilon, okružen drugim gradovima i plemenima, koji su predstavljeni u vidu pravougaonika i krugova. Jedan od tih pravougaonika označava reku Eufrat, koja je igrala ključnu ulogu u svakodnevnom životu ljudi tog vremena.
- Ono što čini ovu mapu posebno zanimljivom jeste njen dvoslojni prsten koji okružuje poznati svet. Autor mape je ovaj prsten nazvao “gorka reka”, što najverovatnije označava neku zamišljenu ili mitsku barijeru, granicu između realnog sveta i nepoznatog. Ovakav prikaz govori mnogo o načinu na koji su Vavilonci doživljavali prostor – oni nisu samo crtali ono što su mogli da vide i dosegnu, već su pokušali da objasne i ono što je ležalo iza horizonta.
Na poleđini ploče ispisani su tekstovi na klinastom pismu koji dodatno pojašnjavaju sadržaj mape. Ovi zapisi opisuju kako je svet stvoren, koje sile i bića postoje izvan “gorke reke”, i kako ti svetovi utiču na onaj svakodnevni. Autor mape je, po mišljenju istoričara i arheologa, želeo da prenese i religioznu i filozofsku poruku, kombinujući poznato sa nepoznatim, zemaljsko sa božanskim.
- U tim zapisima pronađena je i jedna izuzetno zanimljiva paralela sa biblijskom tradicijom. Naime, pominje se priča koja podseća na poznatu epizodu o Nojevoj barci. U ovom vavilonskom prikazu sveta, veruje se da je mapa sadržavala referencu na veliku poplavu i čovečanstvo koje je bilo spašeno zahvaljujući jednom čoveku i njegovoj lađi. Ova priča potvrđuje da je mit o velikoj poplavi imao više kulturnih izvora, i da je bio duboko ukorenjen u kolektivnoj svesti naroda tog regiona.
Stručnjaci veruju da je autor ove mape imao veoma razvijenu predstavu o strukturi sveta, i da je znao da mapiranje ne znači samo fizičko prikazivanje pejzaža, već i pokušaj da se prikaže poredak univerzuma. U tom smislu, mapa ne treba da se tumači samo kao kartografski dokument, već i kao duhovni artefakt koji je odražavao vrednosti, verovanja i strahove tadašnjeg društva.
- Irving Finkel, jedan od kustosa Britanskog muzeja i stručnjak za klinopis, objasnio je da ova mapa nije samo prikaz sveta u kojem su ljudi živeli, nego i vizuelizacija granica mašte. On ističe da je mapa dragocen dokaz o tome kako su ljudi u davna vremena pokušavali da objasne nepoznato, i da su za razliku od savremenog racionalnog pristupa, uključivali mitologiju i simboliku u svoje geografske predstave.
U suštini, najstarija mapa sveta sačuvana do danas nije samo tehnički crtež – ona je mešavina geografije, religije, mitologije i filozofije, pretočena u glinu rukama jednog anonimnog autora iz drevnog Vavilona. Njeno ponovno otkriće i razumevanje pružaju nam ne samo bolji uvid u istoriju Mesopotamije, već i širi pogled na to kako su ljudi u davna vremena razumeli svoj svet – i ono što se nalazi izvan njegovih granica.
