Čak i oni koji se zaklinju da ne veruju u magiju ili znake, često će se uhvatiti kako nesvesno pljunu preko levog ramena ili uhvate dugme kada im pređe crna mačka put.
- Sujeverja su deo našeg kolektivnog nasleđa – neka smešna, neka zastrašujuća, a neka zapanjujuće praktična. Kada govorimo o odeći, stvari postaju još zanimljivije. Odeća je, kažu ezoteričari, naša „druga koža“, sloj koji nas štiti i nosi deo naše energije. Nije ni čudo što su upravo uz nju vezane mnoge priče i verovanja.
Skeptici će reći da sve ima korene u higijenskim razlozima: nekada je nova odeća bila luksuz, pa su se stvari prenosile s kolena na koleno, što je nosilo rizik od bolesti. Ezoteričari, s druge strane, tvrde da odeća upija energiju vlasnika i prenosi je dalje poput sunđera. Bilo da im verujemo ili ne, ta verovanja su opstala vekovima i oblikovala navike mnogih porodica.
Prvo sujeverje koje se i danas često spominje jeste isprobavanje tuđe odeće. Narod kaže da se tako može preneti i deo tuđe sudbine, a najveći tabu oduvek je bio nošenje odeće pokojnika. Strah da bi osoba mogla ponoviti njihov put i nesreću pratio je generacije. Kod nakita, naročito prstenja i krstova, sujeverja su još jača – ne savetuje se da se uzimaju od nepoznatih, niti da se podižu sa zemlje. Kako neutralisati tu „opasnost“? Vernici će predmet odnijeti na blagoslov, dok drugi pribegavaju raznim ritualima čišćenja. Praktičan razlog iza svega je očigledan: nekada su odeća i predmeti mogli nositi zarazne bolesti, pogotovo ako je vlasnik preminuo od kuge ili tifusa.
- Drugo verovanje odnosi se na odeću obučenu naopako. Ako se to uradi namerno, kaže se da donosi sreću – mali ritual kojim se privlači uspeh. Ako se, pak, desi slučajno, moglo bi značiti nevolju ili čak batine, barem tako narodna mudrost poručuje. Da bi se nesreća „otklonila“, savetuje se da se odeća skine i baci na pod ili da vas neko potapše po leđima. Nekada je ovakvo sujeverje imalo i higijensko opravdanje: unutrašnja strana odeće bila je najprljavija, pa je nošenje naopako bilo rizično. Ezoteričari, međutim, kažu da time remetimo protok energije i „otvaramo vrata“ neželjenim uticajima – osim ako je to urađeno svesno, kada može služiti kao zaštita.
Treće pravilo tiče se pranja: „Samo se mrtvi ljudi peru naopačke“, govorile su starije žene. Za žive bi to, verovalo se, moglo značiti bolest. Ipak, zanimljivo je da se sušenje odeće naopako smatralo zaštitom protiv uroka. Objašnjenje je i praktično – na taj način se bolje čiste delovi koji su najizloženiji znoju i prljavštini. Ezoterična strana kaže da unutrašnja strana odeće upija svu negativnu energiju koju nosimo tokom dana, pa je zato važno „okrenuti je i oprati iznutra“.
Još jedno staro sujeverje upozorava na šivenje odeće dok je još na osobi. Ko nije čuo bakinu rečenicu: „Zašićeš pamćenje!“? Verovalo se da time možemo izazvati zaborav ili neprijatnosti. Da bi se „otklonila nesreća“, konac se obavezno stavljao u usta. I ovde postoji praktično objašnjenje – šivenje iglom na sebi nosilo je rizik od povrede i infekcije. Ezoteričari, pak, tvrde da je igla moćan provodnik koji može narušiti našu zaštitu, naročito ako šivenje prati nervoza ili ljutnja.
Jedno od manje poznatih sujeverja odnosi se na kupovinu odeće poslednjim novcem. Narod veruje da će se nova stvar brzo „istrošiti“ zajedno sa vašom finansijskom srećom. Zato se nikada nije preporučivalo da poslednji dinar ode na haljinu ili košulju. Kao zaštita, mnogi su nosili „srećni novčić“ sakriven u džepu – da nikada formalno ne ostanu bez para. Ova praksa zapravo ima i ekonomsku logiku: trošiti poslednji novac nije mudro, a simbolički, novac mora da kruži da bi nastavljao da dolazi.
- Ako se pogledaju izbliza, sva ova verovanja prožeta su i praktičnim i mističnim razlozima. U prošlosti su ljudi često koristili sujeverja da objasne ono što nauka još nije mogla. Odeća je bila dragocenost, nosila se dugo, prenosila s generacije na generaciju. Tako su se oko nje stvorili čitavi slojevi značenja – od higijenskih upozorenja do rituala zaštite.
Danas, kada je odeća dostupna kao nikada pre, sujeverja su ostala više kao deo folklora. Neko će se nasmejati, neko će ih i dalje ozbiljno poštovati. Ali jedno je sigurno – u njima su kodirane male životne istine: o higijeni, o poštovanju, o načinu na koji energija prostora i ljudi može uticati na nas. Da li ćete verovati ili ne, ostaje na vama. Najvažnije je, kako kažu ezoteričari, da u svemu tome zadržimo vedrinu i osmeh – jer dobra energija se upravo tako najlakše širi.
