Film „Mrtav ladan“ Milorada Milinkovića smatra se jednim od najlegendarnijih ostvarenja jugoslovenske kinematografije, a jedna od najpoznatijih scena ostala je ona sa simpatičnom devojčicom, čiju rečenicu „neću da ti kažem ćelavi“ danas gotovo svi citiraju. Iako su mnogi ovu rečenicu povezivali sa filmom, malo je ljudi znalo da nije bila deo originalnog scenarija. Repliku je, naime, izgovorila Tara Manić, koja je u tom trenutku bila mala devojčica, a upravo je ona postala jedno od najslavnijih lica jugoslovenskog filma.
Tara Manić, koja je rođena 1994. godine u Beogradu, imala je samo nekoliko godina kada je snimila ovu kultnu ulogu. Iako je film postao veliki hit, Tara nije nastavila svoju glumačku karijeru, već je odabrala potpuno drugačiji put. Iako su je svi prepoznavali kao dečiju glumicu, ona je ubrzo shvatila da se njeno interesovanje ne krije u glumi. S obzirom na to da je njena mama bila izuzetno prisutna u njenom životu, Tara se setila razgovora sa njom i kaže da se seća da je rečenica „neću da ti kažem ćelavi“ nastala spontano, uz sugestiju Srđana Žike Todorovića, jednog od poznatih srpskih glumaca. Ova spontana replika je zapravo postala ikonična, a zahvaljujući njoj, Tara je zauvijek ostala upamćena u filmskoj istoriji.
Međutim, Tara nije želela da ostane u glumačkom svetu, već je želela da istraži druge vidove umetnosti. U intervjuima je često isticala da nije imala nameru da se bavi glumom profesionalno i da je ovaj film bio samo dečji izlet. Po završetku snimanja, Tara je odlučila da upiše Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, gde je diplomirala 2017. godine na Katedri za pozorišnu i radio režiju. Veoma brzo je postala prepoznatljiva u pozorišnom svetu, a već je tokom studija bila student generacije i dobitnica brojnih nagrada.
Iako je film „Mrtav ladan“ bio njen prvi i jedini glumački angažman, Tara je pronašla svoje mesto u svetu pozorišta. Njen pravi poziv postao je pozorišni režiser, a njen rad je od tada ostavio značajan utisak na beogradsku i širu pozorišnu scenu. Nakon diplomiranja, Tara je počela da radi kao demonstrator na Fakultetu dramskih umetnosti, a 2018. godine postaje stručni saradnik na predmetu Pozorišna režija. Ubrzo nakon toga, njeni radovi su postali poznati i cenjeni, a njeno pozorišno stvaralaštvo doživelo je veliki uspeh.
Među njenim najpoznatijim radovima u poslednjim godinama izdvajaju se predstave kao što su „Dan kada ja nije više bilo ja“ Rolanda Šimelpfeniga, koja je izvedena u Beogradskom dramskom pozorištu 2021. godine, kao i „Osam žena“ Roberta Toma u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ 2020. godine. Njeni radovi su često inovativni i govore o dubokim ljudskim temama, a njena sposobnost da istražuje emotivne i intelektualne slojeve likova ostavila je dubok utisak na publiku i kritiku.
Tara je režirala i mnoge druge predstave, kao što su „Zidanje Skadra“ Vuka Boškovića, koja je premijerno izvedena 2020. godine u Narodnom pozorištu Užice, „Devojka cara nadmudrila“ Vuka Boškovića, a tokom 2019. godine je režirala predstavu „Jul“ Ivana Viripaeva, koja je prikazana u Ustanovi kulture „Parobrod“. Takođe, jedan od njenih značajnih projekata bio je i „Fotografija 51“ En Ziglera, predstavom koja je bila njena diplomksa predstava i koja je premijerno prikazana 2017. godine.
Tara Manić nije samo dobar režiser, već je i veliki pedagod u oblasti pozorišne umetnosti. Učila je nove generacije studenata, što je značajno oblikovalo budućnost pozorišne režije u Srbiji. Njeni radovi su odražavali njen jedinstveni pogled na svet, duboko utemeljen u razumevanju ljudskih emocija i potrebi za umetničkim izražavanjem.
Iako danas nije prisutna na filmskom platnu, Tara je ostavila neizbrisiv trag u umetničkoj zajednici, a njena karijera u pozorištu sigurno neće ostati neprepoznata. Od „Mrtvog ladana“ do pozorišnog režisera, Tara Manić je dokazala da prava umetnost ne poznaje granice i da je sposobna da se razvija kroz različite oblike izraza.