Kako nam je poznato postoje razni običaji širom svijeta što se tiče udaje i samee prvr bračne večeri, ali nekim selima postoje običaji na koje nas hvata jeza ikoji nisu izumrli.U pojedinim ruralnim sredinama i dalje opstaju običaji koji duboko narušavaju ličnu slobodu, naročito žene.
- U mnogim delovima sveta, tradicija je dugo diktirala pravila braka i ponašanja, naročito kada je reč o prvoj bračnoj noći. Ono što se danas čini nezamislivim, nekada je bilo društveno obavezno i smatrano potpuno normalnim. Među njima se posebno izdvaja običaj poznat kao “provera čestitosti”, koja se i danas ponekad primenjuje u zajednicama na jugu Srbije i sličnim kulturama.
Ova praksa, koja podrazumeva prisustvo krvi na posteljini kao dokaz nevinosti mlade, simbol je višestrukog pritiska koji žene osećaju – od porodice, zajednice, pa i vlastite savesti. Sve se odvija pod okriljem običaja, ali granica između tradicije i nasilja nad privatnošću često se briše.
- Iskustvo jedne žene, koju ćemo ovde nazvati Elmira, osvetljava kako takvi običaji funkcionišu u praksi i koliko mogu biti traumatični. Elmira je imala 27 godina, obrazovana, zaposlena kao prevodilac, samostalna i s jasnim stavovima. Ipak, pristala je na brak s čovekom koga joj je izabrala porodica – komšijom s kojim nije imala nikakvu zajedničku povezanost. Nije bila zaljubljena, niti spremna na brak, ali je želela da usreći svoju majku, pa se povinovala očekivanjima.
Iako je više puta naglasila da ne želi brak u tom trenutku, njeni najbliži to nisu prihvatili. Umesto razumevanja, usledile su sumnje i komentari rodbine koji su aludirali da možda nije nevina, što je u njihovim očima predstavljalo ozbiljan problem. Takav stav samo je dodatno otežao Elmirinu odluku, gurajući je u situaciju u kojoj se nije osećala sigurno.
- Tokom prve bračne noći, Elmira je prvi put imala seksualni odnos. Njen muž nije pokazao ni najmanje razumevanje za njena osećanja – jednostavno je ignorirao njenu ranjivost, ponašajući se kao da je ona dužna da ispuni svoju “bračnu obavezu”. Dok se čin odvijao, iz susedne prostorije se čuo ženski glas – neko je pokucao i viknuo da budu tiši. Ispred vrata su stajale majka, svekrva, tetke i rođake, prisluškujući, čekajući, osluškujući znak da je “obaveza izvršena”.
Jedna od njih, starija rođaka, bila je prisutna u ulozi “engi” – žene koja tradicionalno sedi u susednoj sobi prve bračne noći. Njena zaduženja uključuju davanje “saveta”, ali i ono što je mnogima daleko invazivnije – uzimanje posteljine posle odnosa radi provere prisustva krvi. Ako je krv tu, to znači da je mlada “čestita”. Ako nije – žena se može suočiti s ozbiljnim posledicama, uključujući izopštavanje, povratak u roditeljsku kuću, pa čak i psihičko ili fizičko zlostavljanje.
- Takva praksa može ostaviti dugoročne psihološke posledice. Psihološkinja Elada Gorina objašnjava da prisustvo drugih ljudi i nametnuta uloga žene kao objekta koji mora da “dokaže čestitost” često rezultira osećajem poniženja i gubitka dostojanstva. Trauma ne proizlazi samo iz samog čina, već iz cele situacije u kojoj se žena ne tretira kao ravnopravan učesnik u sopstvenom životu.
U savremenom kontekstu, kada žene sve češće odlučuju da se udaju kasnije, kada su obrazovanije i nezavisnije, ovakvi običaji deluju kao anakronizmi, potpuno nespojivi s današnjim pogledima na ljudska prava i slobodu izbora. Međutim, u nekim zajednicama se i dalje očekuje da se mlade povinuju ovom ritualu.
- Neke žene uspevaju da takve noći potisnu i ostave iza sebe, ali druge nose posledice godinama. Osjećaju se kao da su imale prvo seksualno iskustvo pod prisilom, bez prava na privatnost ili emotivnu sigurnost. Neretko se osećaju kao žrtve porodičnog pritiska, sistema koji ih ne štiti već sudi.
I dok se svet menja, borba između tradicije i modernog shvatanja braka i polnosti i dalje traje. Sve više žena govori o svom iskustvu, razbijajući tišinu i otvarajući prostor za dijalog. Jer pravo na dostojanstvo, privatnost i slobodan izbor ne bi trebalo da bude uslovljeno ni običajem, ni pritiskom zajednice, ni čaršavom.
