Martin Skorseze, jedan od najpoznatijih američkih reditelja, proslavio se filmovima koji su postali kultni klasici svetske kinematografije. Iako je danas cenjen kao umetnički vizionar, njegov put do uspeha bio je ispunjen ne samo talentom i radom, već i ličnim borbama, padovima i usponima.
- Rođen 17. decembra 1942. godine u Njujorku, Skorseze potiče iz italijanske imigrantske porodice, što je ostavilo dubok trag na njegov stvaralački stil. Mnogi njegovi filmovi oslikavaju život italijansko-američkih zajednica, njihove konflikte, ambicije i kulturološke slojeve. Kroz likove koji su često suočeni s moralnim dilemama i nasiljem, Skorseze prikazuje složenost ljudske prirode.
Njegovo filmsko umeće krunisano je brojnim priznanjima. Dobio je Oskara za režiju 2007. godine za film „Dvostruka igra“, dok je za film „Taksista“ 1976. godine osvojio Zlatnu palmu u Kanu. Njegov opus obuhvata i druge nezaboravne naslove kao što su „Dobri momci“, „Vuk sa Vol Strita“, „Razjareni bik“, „Kazino“, „Bande Njujorka“, „Zatvoreno ostrvo“, „Avijatičar“ i mnogi drugi.
- Posebno su značajne njegove saradnje sa Robertom De Nirom i Leonardom Dikapriom, koji su često bili zaštitna lica njegovih filmova. Međutim, odnos Skorsezea i De Nira prevazilazi profesionalne okvire – njihovo prijateljstvo imalo je presudnu ulogu u Martinovom životu kada se suočavao s zavisnošću od droge.
Tokom sedamdesetih godina, Skorseze se našao u ozbiljnoj životnoj krizi zbog zavisnosti od kokaina. U tom periodu, dok je radio na filmu „Njujork, Njujork“, njegovo zdravlje je bilo ozbiljno narušeno. Imao je svega 35 godina kada je zbog preterane upotrebe narkotika i iscrpljenosti završio u bolnici, sa svega 50 kilograma telesne težine. Proveo je deset dana u bolničkom krevetu, gde je, kako sam kaže, shvatio da ne želi da umre i da više ne želi da traći svoj život.
- U tim trenucima, Robert De Niro mu je prišao s idejom da rade na filmu „Razjareni bik“, što je Skorsezeu dalo novi smisao i podstrek da se izvuče iz pakla zavisnosti. Snimanje tog filma obeležilo je ne samo njihov profesionalni vrhunac, već i lični preporod reditelja. Od tada, njihova saradnja je postala ne samo umetnički uspešna, već i duboko lična. Kada rade zajedno, Skorseze zatvara snimanje za sve osim najneophodnijeg osoblja – takav odnos poverenja i fokusa retko se viđa u Holivudu.
Pored profesionalnih izazova, Skorseze je imao i buran ljubavni život – ženio se čak pet puta. Njegova prva supruga bila je Laren Brenan, koleginica sa fakulteta, s kojom ima ćerku Ketrin. Zatim se oženio novinarkom Džulijom Kameron, sa kojom je dobio drugu ćerku, Domeniku, ali je brak trajao samo godinu dana.Godine 1979. uplovio je u brak sa Izabelom Roselini, ćerkom slavne glumice Ingrid Bergman i reditelja Roberta Roselinija, ali ni ovaj brak nije potrajao – razveli su se nakon tri godine. Četvrti brak bio je sa Barbarom De Finom, filmskom producentkinjom koja je radila na njegovim hitovima „Dobri momci“ i „Kazino“. Iako su delili i poslovne uspehe, brak se nije održao.
- Njegova peta i, kako se pokazalo, najstabilnija ljubav jeste spisateljica Helen Moris. Upoznali su se na snimanju filma „Kundun“, i zajedno imaju ćerku Frančesku, koja se pojavila u očevim filmovima, uključujući „Avijatičar“ i „Dvostruka igra“. Njihov brak traje godinama, a često se opisuje kao pun razumevanja, podrške i stabilnosti.Danas, Skorseze je simbol izdržljivosti umetnika, čovek koji je prošao kroz krize, bolesti, neuspele brakove, ali koji je iz svega izašao sa još jačim glasom u svetu filma. Njegovi radovi i dalje inspirišu generacije filmskih stvaralaca, a njegova životna priča svedoči da je moguće preokrenuti sopstvenu sudbinu, ako postoji volja, podrška i snaga da se krene ispočetka.
