Svima na je poznata Dajana Paunović, poznata televizijska voditeljka takođe i bivša supruga Žike Jakšića, iznenadila je javnost iskrenim i pomalo neobičnim razmišljanjima o sopstvenoj budućnosti i temi koja se često izbegava – smrti. U jednoj od emisija otvoreno je govorila o svojim mislima vezanim za poslednje počivalište, kao i o tome kako se počela raspitivati o praktičnim stvarima, uključujući troškove grobnica.
- Kako je sama priznala, njena pažnja je usmerena na mesto koje joj je duboko priraslo srcu – Topčider. Odrasla je upravo tamo i to područje u Beogradu u njoj budi snažne emocije i osećaj pripadnosti. Okružena prirodom i zelenilom, često se vraća uspomenama iz mladosti, koje su duboko utkane u njen identitet. Međutim, priznaje i da je gužva, koja je karakteristična za to područje, za nju faktor nelagode. Iako se oseća emotivno vezano za prostor, osećaj teskobe koji izaziva svakodnevna vreva ju je naterao na preispitivanje.
O ovome je detaljno govorila u emisiji koju vodi Goce Tržan, gde je sa iskrenošću otkrila svoje unutrašnje dileme. Njena razmišljanja nisu ostala samo na ličnom nivou – uključila je i svoju porodicu, pre svega sina iz braka sa Žikom Jakšićem, u ovu temu. U razgovoru sa sinom dotakla se svojih osećaja vezanih za budućnost i potrebu za mirom. Upravo taj razgovor postao je prekretnica. Dotad uverena da želi ostatak života i svoje poslednje dane provesti u mestu koje joj je blisko, počela je menjati mišljenje.
- Razgovor sa sinom podstakao ju je da preispita svoj način života. Rekla mu je: “Moramo se preseliti u kuću s velikim dvorištem. Za mene je samoća ključna.” Time je jasno stavila do znanja da joj je mir najvažniji, daleko od gradske gužve i spoljnog haosa. Ta odluka se nije odnosila samo na fizički prostor, već i na unutrašnji mir i duhovnu tišinu koju traži.
Zanimljivo je da se nije libila da o ovoj temi razgovara i sa bivšim suprugom Žikom Jakšićem. Pitanje koje mu je postavila, a ticalo se njegove grobnice, iznenadilo ga je, pa je, pomalo zbunjeno, uzvratio pitanjem: “Jesi li ti normalna? O čemu ti razmišljaš u svojim godinama?” Uprkos ozbiljnosti teme, u njihovom razgovoru nije izostao ni humor. Žika je kroz osmeh dodao: “Mislio sam da ideš u Aleju!” – aludirajući na Aleju zaslužnih građana. Ovaj lakši ton u ozbiljnom trenutku pomogao je da se tema ne pretvori u turobnu raspravu, već u razmenu mišljenja između ljudi koji se i dalje međusobno poštuju.
- U svojoj izjavi, Dayana je istakla da, iako mnogi izbegavaju da o smrti govore, ona smatra da je važno razmišljati unapred i time rasteretiti svoje bližnje. Za nju, razgovor o kraju života ne nosi strah, već mudrost i odgovornost. Smatra da niko ne bi trebalo da nosi teret odluka koje je moguće rešiti ranije. “Možda sutra neću biti prisutna. Želim da se stvari reše,” rekla je, potvrđujući koliko je duboko razumela krhkost života.
Njen filozofski pogled na svet ogleda se u prihvatanju neizvesnosti i želji da život provede u skladu sa sobom. Svesna je da je život nepredvidiv i da nema garancija, pa se trudi donositi odluke koje će olakšati svima koje voli. Upravo ta njena otvorenost prema temama koje se često guraju pod tepih svedoči o njenoj emocionalnoj zrelosti.
- Priča Dayane Paunović nije priča o pesimizmu, već o svesnosti i prihvatanju stvarnosti. Njena želja za jednostavnošću, smirajem i balansom, daleko od buke, reflektuje ličnost žene koja se ne plaši da pogleda život – i njegov kraj – direktno u oči. Njeno razmišljanje je svojevrsni poziv da se ne bojimo govoriti o stvarima koje nas sve čekaju, već da im pristupimo sa dostojanstvom, smirenjem i planom.
