Kroz vijekove, srpski jezik je pod uticajem različitih kultura, a jedno od značajnijih perioda svakako je vladavina Osmanlijskog carstva. Pet vekova pod turskom vlašću ostavilo je trag na mnogim aspektima srpskog društva, pa tako i na jeziku i prezimenima.
Zanimljivo je da mnogi ljudi nisu svesni da su neka od naizgled „srpskih“ prezimena zapravo nastala od turskih reči.
- Jedan od najpoznatijih Srba, Vuk Karadžić, poznat po tome što je presudno oblikovao srpski jezik, nosi prezime koje, prema jednoj teoriji, ima tursko poreklo. Mnogi misle da su Karadžići svoje prezime dobili po planini Karadžici u Makedoniji, ali prema jednoj narodnoj priči, postoji sasvim drugačije objašnjenje. Prema ovoj teoriji, naziv “Karadžić” potiče iz jednog specifičnog istorijskog konteksta, povezano s narodnom otporom protiv Osmanlijskog carstva.
Priča kaže da je postojalo jedno pleme u Crnoj Gori, poznato kao Drobnjaci, koje je bilo veoma otporno na tursku vlast. Iako su plaćali osnovne dažbine, nisu želeli da sarađuju sa Turcima, odbijajući sve oblike prisilnog rada. Turske vlasti su ih stoga nazvali „karadže“, što na turskom jeziku znači „crni bik“, naziv koji nije imao ponižavajuće značenje, već je označavao njihov ponos, hrabrost i otresitost prema turskim vlastima. Ovaj naziv je tokom vremena postao sinonim za ljude iz tog plemena, a prezime „Karadžić“ ustalilo se kao njihovo trajno prezime.
Tako su se brojni stanovnici koji su nosili ovo ime preselili u razne delove Srbije, pa čak i van nje, poput Loznice i Tršića, čime je prezime „Karadžić“ postalo prepoznatljivo širom Balkana. Vremenom su ljudi koji su nosili ovo prezime dodavali i druge nazive, ali je ono, kroz mnoge godine, ostalo sačuvano u svom izvornom obliku.
Iako mnogi veruju da prezimena potiču iz jednostavnih razloga, kao što su imena predaka, zanimanja ili osobina, zapravo, istorija srpskih prezimena je mnogo bogatija i kompleksnija. Kako objašnjava urednik portala Poreklo, Jovica Krtinić, većina srpskih prezimena nastajala je na temelju imena predaka, zanimanja ili specifičnih karakteristika. Ipak, uticaj različitih kultura, među kojima su bili Kelti, Latini, Grci, ali i Turci, u velikoj meri oblikovao je naša prezimena. Na primer, prezime poput „Samardžija“, koje zvuči vrlo „srpski“, zapravo ima jasan turski uticaj.
- Zanimljivo je kako su turske reči postale deo svakodnevnog govora, a mnogi izrazi toliko su se ukorenili da ih sada smatramo domaćim, iako su zapravo došli iz turskog jezika. Krtinić naglašava da, iako turcizmi nisu obavezno direktno uticali na nastanak prezimena, njihov prisustvo u jeziku bilo je neizbežno tokom pet vekova turske dominacije.
Nekoliko primera prezimena koja imaju turske korene uključuju: „Topalović“, „Begić“ i „Mujić“, koja se često povezuju s turskim rečima i titula. Iako danas to možda nije očigledno, istorija prezimena srpskog naroda, kao i njegov jezički fond, ukazuje na bogatstvo uticaja drugih kultura, što je prirodan proces u svakom jeziku i narodu koji je kroz istoriju bio pod uticajem drugih.
Ono što je zaista zanimljivo jeste kako su se ovi turcizmi, koji su nekada bili strani i strani zvučali, vremenom potpuno ukorenili u svakodnevni život i postali deo srpskog identiteta. Srbi, kao narod, nisu samo prihvatali ove uticaje, već su ih oblikovali i prilagodili svom jeziku i kulturi. Na kraju, važno je napomenuti da, iako prezimena sa turskim poreklom danas ne izazivaju čuđenje, za mnoge je još uvek nepoznato koliko su duboko ukorenjeni turcizmi u našem svakodnevnom govoru.
- U tom kontekstu, zanimljivo je zapitati se kako se istorijski procesi oblikovali kroz jezik i tradiciju, a kako se to danas odražava na način na koji doživljavamo svoja prezimena. Da li su nam prezimena samo identifikatori, ili imaju dublje značenje povezano s našim kulturnim nasleđem?
Bilo kako bilo, priča o Vuku Karadžiću i njegovom prezimenu, kao i o mnogim drugim sličnim pričama, pokazuje koliko su naši identiteti povezani s jezikom, istorijom i prošlim vremenima.
