Jelena Vučković, pevačica i ćerka poznate umetnice Goce Božinovske, prolazi kroz izuzetno težak period u svom privatnom životu. Posle 13 godina zajedničkog života sa suprugom Aleksandrom Sofronićem, odlučila je da stavi tačku na njihov brak. Razlog nije samo emocionalno udaljavanje, već teška istina koju je otkrila – njen muž je, kako tvrdi, godinama vodio dvostruki život.
- Prema Jeleninim rečima, Aleksandar je tri godine živeo sa drugom ženom, dok je istovremeno bio u braku sa njom. Ova saznanja su je potresla do srži, jer je, kako kaže, sve što je imala u životu posvetila upravo njemu. Napustila je čak i profesionalne angažmane kako bi bila uz njega i gradila porodičnu svakodnevicu. Ipak, uz sav trud, brak nije opstao.
U emotivnoj izjavi, Jelena je istakla da nije želela da se odrekne ljubavi i borila se do kraja za ono što je imalo smisla, ali u jednom trenutku više nije bilo povratka. Osjećala se iznevereno i prevareno, a razočaranje je bilo još dublje jer je toj vezi posvetila najbolje godine svog života. Njene suze i slomljen glas dok je govorila o raskidu bile su više nego dovoljne da se oseti dubina njene tuge.
- U ovom teškom periodu, porodica joj je najčvršći oslonac. Nalazi se kod majke Goce u Kuršumliji, gde pokušava da pronađe mir i oslonac. Nada se da će joj povratak muzici pomoći da se uzdigne iz emocionalnog ponora – planira nove pesme i priprema se za snimanje, s nadom da će joj upravo umetnost pomoći da prevaziđe ovu krizu. Jedna nova pesma, najavljena za kraj avgusta, možda će doneti osveženje u njen život, makar na profesionalnom planu.
Jelena je ranije bila veoma diskretna kada je u pitanju njen brak. Venčali su se tiho, daleko od očiju javnosti. U početku su čak i njeni najbliži osporavali da je venčanje uopšte održano. Sama Goca Božinovska u tom periodu demantovala je glasine, tvrdeći da je brak izmišljen. Ipak, njen tadašnji zet, Aleksandar, to je brzo opovrgao izjavivši da su zaista venčani, ali da su odlučili da svoje odluke zadrže za sebe.
- Pored izazova u ljubavi, Jelena je javnost potresla i svojim svedočenjem o teškom detinjstvu. Govorila je o odrastanju bez stalnog prisustva roditelja, koje su zaokupljale karijere i nove porodične obaveze. Istakla je da ju je baka odgajala i da joj je upravo ona bila majčinska figura, bez koje bi njeno detinjstvo bilo još bolnije. Baka joj je, kroz jednostavne i tople reči, pokušavala da ublaži bol zbog majčinog odsustva – govoreći joj, na primer, da pogleda u nebo kada vidi avion, jer tamo je njena mama, i da će joj baciti bombone.
Uprkos svim teškoćama, Jelena je naučila da prepoznaje dobro i loše u ljudima, što duguje svom životnom iskustvu i odrastanju ispunjenom i radosnim i traumatičnim trenucima. Njena ranjivost posebno se izražava u odnosu prema deci – kaže da uvek primeti i pomaže onima koji izgledaju tužno i napušteno, jer u njima vidi odraz sebe iz detinjstva.
- Najteži deo priče za nju je, kako kaže, bila potreba za majčinom blizinom. Majka joj jeste bila prisutna u životu, ali ne u onoj meri u kojoj je dete treba. Posebno su joj nedostajali trenuci kada je bila mala – praznici, rođendani, školske priredbe – kada je željela da pored sebe ima roditelje. Danas, iako više ne gaji ljutnju, priznaje da su joj te uspomene ostavile emocionalne praznine koje nikada nisu u potpunosti nestale.
Uprkos svemu, Jelena se ne predaje. Uči iz svakog iskustva, bez obzira koliko bolno bilo. Ističe da ne žali sebe, već veruje da je svaki bol ostavio trag koji je učinio da postane jača žena. Iako nosi tugu, iz nje izvire i snaga, spremna da se uzdigne i iz ovog teškog poglavlja života, kao što je činila i ranije.
