U danšnjem članku vam donosimo jednu jako zanimljivu priču o dvoje ljudi koji su dobili tri sina i po rođenju im dali historiska imena , au nastavku teksta će te otrkrit koja su to imena. Naime oni su se kasnije godinama jako teško suočavali sa tim jer su im sama imena donijela jako teške trenutke.
- Roditelji se prilikom rođenja deteta suočavaju s važnom odlukom koja će pratiti njihovo dete celog života – izborom imena. Neka imena ostanu uobičajena i neprimetna, dok druga izazovu čuđenje, interesovanje ili čak kontroverzu. Jedan neuobičajen slučaj dolazi iz Bosne i Hercegovine, tačnije iz Gradiške, gde su tri brata iz porodice Misimović postali lokalna – pa i regionalna – senzacija zbog svojih neobičnih imena: Karađorđe, Tito i Draža. Njihova imena su direktna aluzija na istorijske figure iz prostora bivše Jugoslavije, što izaziva nevericu i radoznalost kod ljudi koji ih prvi put čuju.
Iako bi mnogi mogli pomisliti da se radi o neslanoj šali, ova imena su autentična, a iza njih stoji specifična porodična priča, puna ironije, ličnih stavova i neobičnog smisla za humor. Otac ove braće, Vitomir Misimović, vratio se u Bosnu iz Australije i odlučio da svojoj deci da imena koja će istovremeno provocirati i nasmejati. Iako lično nije bio pristalica komunizma, niti je imao posebno poštovanje prema Josipu Brozu Titu, ipak je srednjem sinu dao upravo to ime – Tito. Ta odluka nije bila izraz divljenja, već je pre predstavljala provokaciju, svojevrsnu šalu, ali i odraz ličnih političkih stavova. Najstarijem sinu dodelio je ime Karađorđe, dok je najmlađi nazvan Draža, po Draži Mihailoviću, lideru četničkog pokreta i simbolu Kraljevine Jugoslavije.
- Odrastanje s takvim imenom, kao što objašnjava Tito Misimović, nije bilo jednostavno. Od malena je bio predmet zadirkivanja i čuđenja, jer su njegova braća i on nosili imena koja su nosila ogromnu istorijsku težinu. Nisu uvek shvatali zašto ih druga deca ismevaju, sve dok nisu postali svesni značenja svojih imena. Jedna od anegdota koja najbolje ilustruje njihovu svakodnevicu dogodila se na času istorije, kada je nastavnik pitao učenike ko je bio Tito, misleći na poznatog državnika. Njih dvojica su bez razmišljanja odgovorili: „Tito je naš tata“, misleći na svog oca, koji je tada radio kao varioc u Hrvatskoj. Cela učionica je prasnula u smeh, dok je nastavnik ostao zbunjen, ne znajući da li se radi o šali ili istini.
Tito je rođen 1986. godine, svega nekoliko godina nakon smrti Josipa Broza Tita. Njegovo ime ga je često dovodilo u neobične situacije. Nekada su ljudi reagovali sa simpatijama, nekada sa čuđenjem, a bilo je i onih koji su ga otvoreno osuđivali. Ipak, Tito je naučio da živi s tim. Tokom života imao je i koristi od svog imena – recimo, kada je službenica u opštini ostala nakon radnog vremena da mu završi papirologiju samo zato što je želela da lično upozna čoveka s takvim imenom. U drugim situacijama je izazivao blag osmeh kod policajaca, koji su ga znali pustiti bez kazne za manje prekršaje, upravo zbog zanimljivosti njegovog imena.
- Međutim, nije sve uvek bilo pozitivno. Jedan pravoslavni sveštenik je odbio da krsti njegovu decu dok se ne odrekne svog imena. Tito je tada uz pomoć kuma u crkvenim knjigama upisan kao Tomislav, kako bi ceremonija mogla da se održi. Danas, Tito živi u Glini, ima porodicu, gradi kuću i radi kao varioc. Kaže da mu ime više ne predstavlja teret i da se na komentare ljudi uglavnom samo nasmeje. Njegova supruga Zora, koju su mnogi zadirkivali zbog toga što se „udala za Tita“, nikada nije imala problem s njegovim imenom.
Tito planira i da poseti Kumrovec, rodno mesto Josipa Broza, zajedno sa svojom porodicom, možda baš na dan koji je nekada bio poznat kao Dan mladosti – 25. maj. Ne zbog političkog obeležavanja, već iz želje da se lično uveri u mesto koje se često pominjalo u vezi s njegovim imenom.
- Ova porodična priča pokazuje kako ime, iako na prvi pogled nosi snažnu simboliku i težinu prošlosti, kroz svakodnevni život može postati deo identiteta, sredstvo za šalu ili čak povod za dublje razmišljanje. Imena poput Tito, Karađorđe i Draža možda su nekada bila sinonimi za političke ideologije, ali u slučaju braće Misimović, ona su dobila potpuno novo značenje – ljudsko, lično i svakodnevno.
