Gibanica je jedno od onih jela koje mnogima budi uspomene na detinjstvo i porodične doručke. Ali verzija mini-gibanica koju priprema Slavica Rokvić donosi poseban šarm. Ne samo da su gotove za manje od pola sata, već su izuzetno praktične i omiljene među najmlađima – zbog svog oblika, ali i poznatog, bogatog ukusa.
- Za pripremu će vam biti potrebno svega nekoliko osnovnih sastojaka koje većina domaćinstava ima u kuhinji. Ukupno vreme izrade je kratko, a rezultat je mekan, hrskav i ukusan zalogaj koji se može poslužiti kao doručak, užina ili čak predjelo.
Sastojci:
500 g gotovih kora za pitu
500 g sitnog sira
3 do 5 jaja
1 šolja jogurta
1 šolja kisele vode
1/2 šolje ulja
1 kašičica soli
Priprema:
U većoj činiji, sjedinite jaja, jogurt, kiselu vodu, ulje i so. Sve sastojke dobro izmešajte dok ne dobijete jednoličnu smesu – ovo će biti osnova i za preliv, i za dodatnu sočnost rolnica.
Zatim uzmite prvu koru i ravnomerno je pospite sitnim sirom. Preko nje stavite drugu koru i ponovo je pospite sirom. Nastavite tako redom dok ne potrošite sav sir i sve kore. Kora po kora, sir po sir – dobićete jednu slojevitu, punu strukturu.
- Kada sve složite, čitav “paket” kora zarolajte u čvrst rolat. Ovaj rolat zatim isecite na manje komade – širine oko 4 do 5 cm, zavisno od željenog oblika i veličine.
Pripremljene komade pažljivo poređajte u pleh obložen papirom za pečenje. Preko svakog zalogajčića prelijte preostalu smesu od jogurta i jaja. Ta smesa će tokom pečenja dati sočnost i dodatni ukus svakom komadiću.
Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200 stepeni, sve dok mini-gibanice ne dobiju zlatno-smeđu boju. Miris će vas verovatno podsetiti na bakin dom, a izgled će oduševiti svakog gosta – posebno mališane.
- Nakon pečenja, ostavite ih da se kratko prohlade, a zatim servirajte. Mogu se jesti tople, ali su odlične i kad se potpuno ohlade.
Ova verzija gibanice je savršena ako tražite nešto brzo, ukusno i drugačije – a opet oslonjeno na tradiciju srpske kuhinje. Male, praktične i bogate ukusom, ove mini-gibanice sigurno će postati čest gost vašeg stola.
BONUS TEKST
Mucanje je čest govorni poremećaj kod dece, a prema statistici, između 5% i 10% mališana doživi ovu poteškoću u nekom trenutku detinjstva, najčešće između druge i šeste godine života. Značajno je češće kod dečaka nego kod devojčica, i iako se precizni uzroci još uvek ne mogu jasno definisati, veruje se da je u pitanju kombinacija više faktora, koji variraju od deteta do deteta.
- Kod mnoge dece koja imaju ovaj problem, u porodici postoji istorija mucanja, što ukazuje na naslednu komponentu. Ipak, mucanje nije nešto što se jednostavno prenosi s kolena na koleno – ono se može razviti pod uticajem različitih faktora, uključujući neurološke, jezičke i razvojne izazove.
Važno je razumeti da deca koja mucaju tačno znaju šta žele da kažu – njihov problem nije u razumevanju jezika ili osmišljavanju poruke, već u procesu izgovaranja. To često može izazvati frustraciju, pogotovo u ranim fazama kada dete tek razvija samopouzdanje u verbalnom izražavanju.
