U današnjem članku donosi se dirljiva priča o Dini, ženi koja sada ima 64 godine i koja je svoju mladalačku ljubav nosila u srcu čitavog života. Njena emotivna ispovest vraća nas u sedamdesete godine prošlog veka, kada je kao sedamnaestogodišnjakinja upoznala tada dvadesetogodišnjeg mladića koji je obeležio njeno odrastanje i mladost.
- Ljubav koja je cvetala između njih bila je intenzivna i iskrena, a njihovi susreti ispunjeni radošću i bliskošću. On ju je upoznao sa svojom porodicom koja ju je uvek primala s toplinom, dok je i njena porodica njega zavolela kao člana doma.
Njihov odnos je bio poput onih iz romantičnih filmova, ali ubrzo su naišli na prepreku koja je promenila tok njihove priče. Mladić je morao da ode na služenje vojnog roka, što je za oboje predstavljalo težak trenutak. Pre nego što je otišao, predložio joj je veridbu, želeći da obezbedi njihovu budućnost, ali Dina, smatravši da još nisu dovoljno upoznali jedno drugo, nije pristala. Iako je bio razočaran, pokazao je razumevanje i nastavili su da se dopisuju. Svako njegovo pismo donosilo je talas emocija i iščekivanja, a Dina priznaje da bi svaki put kada bi otvorila koverat – prolila suze. Njegovi povremeni dolasci na odsustvo bili su kratki, ali puni ljubavi i zaklinjanja na večnu odanost.
Sve je išlo u smeru koji je obećavao srećan završetak dok jedno pismo nije donelo bolno iznenađenje. U njemu joj je napisao optužbu koja ju je zatekla: “Prevarila si me.” Dina je bila slomljena jer nije znala ko mu je mogao reći tako nešto, niti odakle mu takva misao. On joj je objasnio da je neko tvrdio da ju je video zagrljenu sa drugim mladićem. Pokušala je da objasni da je to laž, ali rana je već bila naneta. Dani su prolazili u suzama i bola dok je čekala da se situacija razjasni.
- Kada se vratio iz vojske, Dina je imala priliku da ga vidi i da razgovaraju. Njena sestra ju je pozvala da izađe jer je on čekao napolju, želeći razgovor i možda pomirenje. Ali Dina, vođena ponosom i tugom, odbila je. Iako joj je srce govorilo da ga pusti da joj objasni, nije želela da popusti. Kasnije je shvatila da ju je upravo ta tvrdoglavost koštala njihove ljubavi. Kada je otišao, osetila je da je to rastanak za ceo život.
Godine su prolazile, a Dina se trudila da nastavi dalje. U firmi gde je radila srela je njegovu rođaku koja joj je prenela vest da se njen nekadašnji voljeni oženio i dobio ćerku koju je nazvao po njoj. To saznanje je u njoj probudilo mešavinu tuge i ponosa. Iako je imala nekoliko kratkih veza, nijedna nije mogla da se meri sa onim što je osećala za njega. Kasnije je upoznala muškarca koji ju je osvojio svojom dobrotom i s kojim je izgradila brak, zasnovala porodicu i rodila dva sina.
Tokom ratnih godina, Dinina porodica je emigrirala u Dansku. Njen suprug je bio uz nju sve do njegove smrti pre tri godine. Posle godinu dana tugovanja, osetila je želju da se ponovo poveže sa svojom mladalačkom ljubavi. Poslala mu je poruku i on joj je ubrzo odgovorio, želeći da razgovaraju.
Sada, nakon toliko godina, oni su u kontaktu i prijatelji su na Fejsbuku. Dopisuju se, a ponekad joj pošalje pesme koje je napisao o njihovoj ljubavi koja, iako davna, nije zaboravljena. Dina priznaje da je gledala njegove objave i slike iz prošlih godina i pronašla stihove koji su joj potvrdili da je i on nju često imao u mislima.
Na kraju, iako ih je sudbina odvela na različite strane sveta – ona u Dansku, a njega u Ameriku – Dina oseća da u srcu i dalje čuva tu posebnu vezu. Poručila mu je da mu želi srećan život sa porodicom i zahvalila na uspomenama koje su zauvek deo nje. Ta ljubav, iako nikada ostvarena do kraja, ostaje večna i snažna poput prvog dana kada su se upoznali.
