Poslednja poruka koju je Pamela En Dotri poslala svojoj ćerki bila je krik očajnice. Pisala joj je u strahu, tražeći pomoć i moleći da dođe jer više nije mogla da obuzda bes svog četrnaestogodišnjeg sina, Mičela Evana Dotrija.
- Bio je 18. avgust 2015. godine, dan koji će zauvek promeniti njihove živote. Pamela je u tih nekoliko redova napisala da je sin ignoriše, da ne želi da razgovara i da je situacija izmakla kontroli. Ćerka Kristen, nesvesna ozbiljnosti, poruku je videla tek kasnije tog dana. Kada je stigla do majčine kuće u Arlingtonu, predgrađu Džeksonvila, bilo je prekasno.
Unutra je zatekla stravičan prizor – telo svoje majke, prekriveno čaršavom, ležalo je na kuhinjskom podu. Pamela je bila izbodena nožem. Kristen je u šoku pozvala policiju, a oni su brzo obezbedili kuću i shvatili da nema tragova provale. Sve je ukazivalo da je ubica bio neko iznutra. I odmah je postalo jasno da Mičela nema, a zajedno s njim nestao je i porodični automobil. Ono što je dodatno uznemirilo istražitelje jeste činjenica da je obijen porodični sef u kojem su bili zaključani noževi – mere predostrožnosti koje je Pamela sama uvela, s obzirom na to da je njen sin ranije pokazivao samoubilačke sklonosti.
Dok je policija tragala za tinejdžerom, on je ostavljao digitalne tragove. Slanjem poruka prijateljima i rodbini, sam je otkrivao svoj pravac kretanja, govoreći da ide ka Majamiju. U nekim porukama je otišao još dalje – otvoreno je priznao da je ubio svoju majku. Nije se krio, naprotiv, kao da je želeo da svi znaju.
Pronađen je nekoliko sati kasnije u Sani Ajls Biču, nedaleko od Majamija. Pokušao je da sebi oduzme život gutanjem tableta, ali je preživeo. Hitno je smešten u ustanovu za mentalno zdravlje, a zatim prebačen nazad u Džeksonvil. Protiv njega su podignute optužnice za ubistvo drugog stepena i krađu vozila.
- Ono što je javnost najviše pogađalo bila je potraga za motivom. Kako je moguće da dete, koje su svi opisivali kao „obično“, digne ruku na sopstvenu majku? Prijatelji su ga znali kao momka koji voli pecanje i druženje s ocem, a o majci je često govorio s puno ljubavi. Jedna njegova prijateljica, Kejtlin Darem, prisećala se da je „uvek isticao koliko mu je ona važna“. Ali druga strana njegove ličnosti bila je tamnija. Neki su se sećali njegovih iznenadnih ispada besa – jednom je, potpuno nasumično, udario dečaka tokom vožnje školskim autobusom.
Dublje kopanje u porodični kontekst otkrilo je dodatnu dramu. Njegov otac, Bari Daglas Dotri, u to vreme bio je optužen za seksualno zlostavljanje dve devojčice od 8 i 10 godina. Suđenje je trebalo da počne dan nakon Pamelinog ubistva. Nije teško pretpostaviti kakav je pritisak ta situacija stvorila u domu. U tom haosu, Mičelov bes prema svetu, ali i unutrašnja borba, eksplodirali su najstrašnijim mogućim činom.
- Uprkos mladosti, protiv njega je pokrenut postupak kao da je odrasla osoba. Na prvom pojavljivanju pred sudom izjasnio se da nije kriv. Ali, kako je vreme prolazilo i kako su dokazi postajali neoborivi, u januaru 2019. godine priznao je krivicu za ubistvo drugog stepena, krađu automobila i falsifikovanje dokaza. Sudija Stiven Vitington doneo je odluku da Mičel ostane u maloletničkom pritvoru do 21. godine, a zatim se suoči sa konačnom kaznom. Takođe mu je naloženo da se podvrgne psihijatrijskoj proceni, što je bila nada da se razume dubina njegove psihe i razlozi koji su ga odveli u tragediju.
Priča o Pamelinom ubistvu u Americi odjeknula je i u regionu. U domaćim medijima često se povlačila paralela sa sličnim slučajevima nasilja u porodici. „Blic“ je tada preneo izjavu psihologa iz Beograda koji je istakao da „porodice često ne prepoznaju na vreme signale ozbiljnih psihičkih poremećaja kod dece“. Naglašeno je da izolovani ispadi besa ili nagle promene ponašanja nikada ne treba zanemarivati.
Slično je i „Večernji list“ pisao o tragičnim slučajevima unutar porodica u Hrvatskoj, osvrćući se na društvenu odgovornost. Tekst je naglašavao da je preventiva ključ – da se kroz školu i sistem socijalne zaštite mora reagovati pre nego što se dogodi zločin. Naglašeno je da svaki problem u porodici ostavlja duboke ožiljke i da deca u takvim okolnostima često ne znaju kako da se izbore s pritiskom.
I u „Dnevnom avazu“ iz Bosne i Hercegovine analiziran je slučaj Dotrijevih kroz širu sliku. Isticalo se da balkanska društva takođe prolaze kroz slične izazove kada je u pitanju mentalno zdravlje mladih. U tekstu je naglašeno da stigma i dalje sprečava roditelje da na vreme potraže stručnu pomoć, što neretko vodi ka tragedijama. Poruka je bila jasna – ćutanje i ignorisanje problema može imati katastrofalne posledice.
Tragedija porodice Dotri ostaje opomena koliko je tanana linija između privida normalnog života i raspada koji se krije iza zatvorenih vrata doma. Pamela je, u svom poslednjem potezu, pokušala da spase i sebe i sina tražeći pomoć, ali je vreme radilo protiv nje. Njena smrt i Mičelovo priznanje ostaju svedočanstvo koliko se brzo život može pretvoriti u noćnu moru kada nema pravovremene reakcije.
