Jovica iz okoline Kruševca proveo je više od decenije na evropskim drumovima, vozeći autobuse i kamione, suočavajući se sa svim vremenskim uslovima – kišom, snegom, vrućinama.
- Njegov cilj bio je jednostavan: obezbediti porodici sigurnost i udoban dom. Dok su točkovi gutali kilometre, on je gutao usamljenost, uveren da kod kuće supruga čeka njegov povratak i broji dane do njegovog odmora. Ipak, ono što je mislio da gradi kao stabilan život, pretvorilo se u priču o izdaji i gubitku.
Njegov posao bio je iscrpljujući, ali Jovica nije imao izbora. Kredit za kuću i troškovi života zahtevali su stalna putovanja. Retko je viđao decu, svega nekoliko puta godišnje, ali ga je tješila misao da sve to ima smisla. Međutim, vremenom je primetio kako se njegova supruga hladi. Njena distanca nije bila samo posledica njegove odsutnosti, već znak da se među njima nešto nepovratno menja.
- Prava istina izbila je na površinu neočekivano. Tog dana trebalo je da vozi do Beča, ali šef ga je iznenada poslao kući. Rešio je da napravi iznenađenje – kupio je poklone deci i parfem supruzi. Ulazeći tiho u kuću, čuo je muški smeh iz spavaće sobe. Taj trenutak, kaže, oduzeo mu je dah.
U šoku je otkrio da supruga nije bila sama. U krevetu ga je čekalo suočenje koje nije mogao ni da zamisli – ljubavnik mu je bio nekadašnji kolega, čovek kome je u prošlosti čak pozajmljivao novac. Izdaja je dobila dvostruko lice: supruge i prijatelja.
Kako je priznao kasnije, nije mogao da poveruje u hladnokrvnost žene. Dok su njemu noge klecale, ona je delovala smireno, gotovo oslobođeno. Kao da je čekala da on prvi izgovori reči rastanka. Njena odluka bila je jasna – spakovala je kofere i otišla sa ljubavnikom, bez trunke kajanja.
- Jovica je ostao sam sa praznim zidovima i još praznijim osećajem. Sav novac koji je godinama slao kući, verujući da gradi sigurnost za decu, potrošen je na luksuz, putovanja i poklone za drugog muškarca. “Zamislite da 12 godina radite, odričete se života s porodicom, a onda shvatite da ste finansirali nečiju romansu”, govorio je s gorčinom.
Njegovo telo i duh nisu izdržali teret. Ubrzo je saznao da boluje od dijabetesa, naglo je smršao, a lekovi i terapije postali su deo svakodnevice. Vozio je i dalje, ali kaže da više ne sanja o kući. Kuća, u onom pravom smislu, za njega više ne postoji.
Sociolozi u Srbiji godinama upozoravaju na posledice dugotrajnih odsustava muževa vozača i radnika na privremenom radu u inostranstvu. Prema podacima Centra za socijalni rad Kruševac, sve više porodica suočava se sa krizama poverenja, razvodima i otuđenjem upravo zbog odsustva jednog roditelja. Jovica je, nažalost, postao jedan od primera kako razdvojenost i udaljenost mogu razoriti brak.
S druge strane, priče poput ove pokreću i pitanje ekonomske nužde. Mnogi vozači i radnici u Srbiji nemaju alternativu – ostanak kod kuće značio bi manju zaradu i nemogućnost otplate kredita. Kako navodi Unija sindikata vozača Srbije, najveći broj njihovih članova odlazi na duge ture upravo zbog finansijskog pritiska. Jovica je bio jedan od njih, a njegova žrtva se, kako kaže, pretvorila u “finansiranje tuđe sreće”. Njegova ispovest zato nije samo lična tragedija, već i ogledalo problema koji muči hiljade porodica.
- Emotivne posledice ovakvih iskustava najteže padaju upravo deci. Psiholozi u Kliničkom centru Niš naglašavaju da deca koja prolaze kroz razvod roditelja, pogotovo u situacijama prevare i izdaje, često osećaju krivicu i nesigurnost. Upravo zato ovakve priče služe kao upozorenje koliko je važna komunikacija u braku, kao i podrška zajednice.
Jovica danas živi tiše, povučenije. Nastavio je da vozi, jer to je jedino što zna, ali sada bez snova o zajedničkom domu. Kaže da mu je preostala samo nada da će deca, kada porastu, razumeti da je sve radio zbog njih. Njegov pogled na život se promenio – umesto da broji dane do povratka kući, sada broji vožnje i kilometre, svesno bežeći od bola.
- Ova priča, iako bolna, otvara pitanje šta je istinska vrednost porodičnog života. Nije dovoljno samo donositi novac i graditi zidove; potrebno je graditi i poverenje. Jovica je to naučio na najteži način. Njegova sudbina je primer kako čovek može izgubiti sve za šta je radio, a da zapravo nikada nije ni dobio priliku da u tome uživa.
