Brent Čapman, Kanađanin iz Severnog Vankuvera, ušao je u istoriju medicine na način koji je do juče delovao gotovo nezamislivo. Njegova životna priča počinje kada je, kao tinejdžer od svega 13 godina, izgubio vid zbog izuzetno retke alergijske reakcije na ibuprofen.
- Ta reakcija, poznata kao Stivens-Džonsonov sindrom, teško mu je oštetila oči i potpuno ga oslepela. Od tog trenutka pa sve naredne dve decenije, Brent je lutao između različitih tretmana i terapija, uvek s nadom da će pronaći način da ponovo vidi. Nijedna metoda nije davala trajne rezultate, a godine tame su se nizale jedna za drugom.
Sudbina se, međutim, umešala kada je upoznao oftalmologa dr Grega Molonija iz bolnice Mount Saint Joseph u Vankuveru. On mu je ponudio nešto što je na prvi pogled delovalo potpuno neverovatno – proceduru poznatu kao “zub u oku”. Sama ideja da se deo ljudskog zuba ugradi u oko deluje kao scena iz naučne fantastike, ali upravo taj metod postao je ključ njegove transformacije. Operacija je osmišljena šezdesetih godina prošlog veka i u svetu je izvedena svega nekoliko stotina puta, što dovoljno govori o njenoj retkosti i kompleksnosti.
- Sam zahvat obuhvata niz složenih koraka. Pacijentu se vadi sopstveni zub, on se obrađuje i u njegovom središtu buši se rupa u koju se smešta veštačko sočivo. Zub sa sočivom zatim se ugrađuje u oko, a razlog za korišćenje baš pacijentovog zuba leži u tome što organizam ne prepoznaje taj materijal kao strano telo i ne odbacuje ga. “Ljudi budu u šoku kada čuju da ovako nešto postoji”, priznao je dr Moloni, svestan da medicina ponekad deluje bliže magiji nego nauci.
Sam Brent je u početku bio krajnje skeptičan. Kako je ispričao za “Today.com”, činilo mu se da je predlog lekara više deo scenarija nekog futurističkog filma nego realna opcija. Ipak, odlučio je da rizikuje, jer nije imao šta da izgubi. Rezultat je bio neverovatan – već nakon buđenja iz anestezije uspeo je da razazna pokrete svojih ruku ispred lica. Vremenom, kako se oko oporavljalo, počeo je da vidi sve jasnije. Kada je prvi put nakon dvadeset godina pogledao u oči svog lekara, obojica su zaplakali. Bio je to trenutak koji se ne zaboravlja – čovek koji je više od pola života proveo u mraku ponovo je mogao da gleda svet.
Domaći izvori često ističu koliko je važno pravovremeno prepoznavanje alergijskih reakcija i njihovo lečenje. Kako navodi portal B92, sindrom Stivens-Džonson može nastati i kao posledica uobičajenih lekova protiv bolova, a posledice su neretko fatalne. Zbog toga se u našoj javnosti sve više govori o potrebi da pacijenti obavezno obaveste lekare o svakoj alergiji i reakciji na lekove, ma koliko se one činile bezazleno. Upravo ovaj slučaj podseća da čak i obična tableta može promeniti život u trenu.
- Za Brenta, operacija je značila povratak u realnost i život pun boja i svetlosti. Njegovo svedočenje da mu je vid vraćen i da ponovo može da prepoznaje ljude, čita i kreće se samostalno, snažno odjekuje među pacijentima širom sveta. Ova priča dodatno dobija na značaju kada se zna da je on jedan od prvih pacijenata u Kanadi koji je prošao kroz ovakvu proceduru. Njegovo iskustvo sada može biti svetionik nade za mnoge druge koji se bore sa sličnim problemima.
U Srbiji se takođe beleže pionirski poduhvati u oftalmologiji. Prema pisanju “Politike”, domaći stručnjaci već godinama razvijaju metode transplantacije rožnjače i napredne mikrokirurške tehnike koje pomažu ljudima da sačuvaju ili povrate vid. Iako procedura poput “zuba u oku” još uvek nije dostupna u našim bolnicama, medicinska zajednica prati ovakve slučajeve s velikim interesovanjem. Svaki napredak u svetu otvara vrata mogućnosti da se i kod nas primeni nešto slično.
Brent danas priča o svom životu s neskrivenim entuzijazmom. Kaže da mu je povratak vida doneo ne samo praktičnu slobodu, već i emotivnu snagu da ponovo doživi svakodnevne stvari – od toga da prepozna osmeh prolaznika, pa do toga da gleda u prirodu oko sebe. Posebno ga je dirnulo što je, posle toliko godina, ponovo mogao da posmatra lice svoje porodice i doživi trenutke koje je ranije samo zamišljao. Njegove reči svedoče koliko je svet potpuno drugačiji kada ga čovek može gledati sopstvenim očima.
- Domaći portali poput N1 podsećaju da ovakve priče imaju i širu društvenu poruku – one ne govore samo o medicinskim čudima, već i o ljudskoj istrajnosti, veri u nauku i spremnosti da se rizikuje onda kada nade gotovo da nema. U vremenu kada medicina sve više spaja tehnologiju i prirodu, primer Brenta Čapmana postaje simbol tog spoja.
U konačnici, ovo nije samo priča o hirurškom zahvatu, već o čoveku koji je ponovo pronašao sebe. Njegov put od očaja do svetlosti svedoči da medicina nije samo niz procedura i dijagnoza, već i most između tame i nade. Brentovo iskustvo danas inspiriše mnoge i pokazuje da su čuda moguća, sve dok postoje lekari spremni da ih pokušaju ostvariti i pacijenti dovoljno hrabri da poveruju.
