Svi u sali su gledali u njega u potpunom šoku. Njegov ton bio je ozbiljan, a oči mirne, ali u njima se krila neobična odlučnost. Ethan je bio poznat po svom ciničnom stavu, ali danas je odlučio nešto potpuno drugačije. „Ne. Dosta je priče o tome da se nikada neću smiriti. Danas sve menjam. Prva žena koja uđe – ona će biti moja buduća supruga.“
- Travis je pokušao da se nasmeje, ali njegov smeh je ubrzo utihnuo, prekinut ozbiljnošću u Ethanovom glasu. A onda je usledila tišina, koja je bila toliko gusta da je čak i tik-tak sata na zidu postao previše glasno. Kroz hodnik su se začuli koraci, a vrata su se počela otvarati. Ethan je ustao, iznenađen i pomalo nesiguran, srce mu je počelo brže da lupa.
Na pragu je stajala žena u jednostavnoj crnoj haljini, sa fasciklom u ruci. Njena kosa bila je skupljena u nisku punđu, a oči su joj bile tamne, pune odlučnosti i umora. „Izvinite što kasnim,“ rekla je, jasno iznenađena pogledima svih prisutnih.
Ethan nije mogao da se fokusira na ništa drugo osim na nju. „Ko… ko ste vi?“ pitao je, zbunjen i pomalo nesiguran.
„Nova pravnica,“ odgovorila je mirno. „Poslata sam iz partnerske firme da potpišem ugovor o licenciranju. Rekli su mi da vas nađem ovde.“
Sala je bila tiha, svi su ostali u potpunom miru, dok su očima pratili svaki njen pokret. Travis je pogledao Ethana sa blagim osmijehom, kao da je znao šta će se dogoditi.
Nura je, iznenađena njegovim izazovom, postavila ton nečega što je izgledalo kao početak nečega puno dubljeg. Ethan nije mogao da se fokusira ni na šta drugo. Gledao je kako ona odgovara na pitanja smireno, kako je sigurna u sebe, i znao je – nešto je počelo.
Nakon sastanka, kada su svi izašli, Ethan je prišao njoj i tiho rekao: „Ostani još trenutak.“
Pogledali su se, a onda je on nastavio: „Znam da zvuči ludo, ali imam jedno pitanje.“
Njena reakcija bila je mirna. „Izvolite.“
„Verujete li u brak na prvi pogled?“ Ethan je izgovorio reči koje nisu zvučale kao šala.
Njena obrva je bila podignuta. „Molim?“ odgovorila je, iznenađena, ali ne i uvređena.
„Rekao sam timu da ću zaprositi prvu ženu koja uđe na ova vrata,“ priznao je, iznenađen sopstvenom iskrenošću. „I onda ste ušli vi.“
Nije se nasmejala, niti ga ispravila. Umesto toga, spustila je fasciklu. „I šta sada?“ pitala je, čekajući odgovor.
„Ne znam,“ odgovorio je iskreno. „Ali ako je ovo početak, želeo bih da vas upoznam. Van kancelarije. Bez pritiska.“
Njen osmijeh bio je blag, ali iskren. „Dakle, počeli smo sa šalom, a sada ste me pozvali na sastanak?“ pitala je, pomalo zabavljajući se.
„Na večeru,“ ispravio ju je, pomalo nervozan, ali i iskren. „Večeras.“
Nekoliko sekundi je prošlo u tišini, a onda je ona klimnula glavom. „U redu. Ali ne u vašim skupim restoranima. Negde normalno.“
Ethan je, prvi put tog dana, istinski nasmejao. „Normalno je relativno. Ali dogovoreno.“
Te večeri, dok su razgovarali o detinjstvu, knjigama i mestima koja bi voleli posetiti, Ethan je shvatio da je upravo upoznao ženu koja je promenila sve što je mislio o ljubavi i životu. Iako je sve započelo kao šala, postepeno je postajalo jasno – ovo je bilo više od toga.
Na kraju večeri, dok su stajali ispred njenog stana, Ethan je rekao: „Možda nisam spreman da se venčam sutra. Ali prvi put u životu – možda želim da pokušam.“
Ona je klimnula, sa blagim osmehom. „Onda počnite od nečega manjeg. Recimo, kafe sutra ujutru.“
Ethan je odgovorio sa osmehom: „Sutra u 9. To je dogovor.“
Dok je seo u svoj auto, Travis mu je poslao poruku: „Dakle, da li je to bila šala ili početak ljubavne priče?“
Ethan je odgovorio: „Početak.“
I znao je da ovoga puta ne igra igru.
